Island sprema monetarnu revoluciju

Predlog je iznet u izveštaju “Bolji monetarni sistem za Island”, koji je početkom nedelje parlamentu predstavio zastupnik vladajuće centrističke Stranke progresa Frosti Sigurjonson i predstavljao bi zaokret u istoriji savremenih finansija, navodi agencija AFP.

Sigurjonson predlaže da centralna banka postane jedini kreator novca, budući da na Islandu, kao i u ostalim savremenim tržišnim ekonomijama, trenutno nadzire tek proizvodnju novčanica i kovanica, dok ostatak novca kreiraju komercijalne banke kreditnim linijama.

Po Sigurjonsonovoj zamisli o uspostavi "državnog novčanog" sistema centralna banka bi postala jedini kreator novog novca, o čijoj bi raspodeli potom odlučivao parlament.

"Ključno je što bi se ovlašćenja za kreiranje novca odvojile od ovlašćenja odlučivanja o njegovoj upotrebi", naglasio je Sigurjonson, uporedivši takva nova ovlašćenja parlamenta s onima za odlučivanje o raspodeli budžetskog novca.

Banke bi pak, po njegovom predlogu, i dalje upravljale računima i plaćanjima i služile kao posrednici između štediša i zajmodavaca.

Predlog se zasniva na rezultatima istraživanja četiri zvaničnika centralne banke koje je pokazalo da je Island od 1875. godine zabeležio "više od 20 finansijskih kriza različitih vrsta", odnosno "u proseku šest ozbiljnih višestrukih epizoda finansijskih kriza svakih 15 godina".

Problem je izazvao snažno povećanje kreditiranja u periodu ekonomskog rasta. Centralna banka nije uspevala da obuzda nabujalo kreditiranje, što je potpirivala inflaciju, sklonost riziku i špekulacije, utvrdili su autori istraživanja.

Na kraju bi se pojavila opasnost od sloma banaka, pa bi usledile skupe državne intervencije, pokazalo je istraživanje.

"Zaključci (izveštaja) biće važan doprinos predstojećoj raspravi, u zemlji i svetu, o kreiranju novca i o monetarnoj politici", naglasio je premijer Sigmundur David Gunlaugson u osvrtu na Sigurjonsonov izveštaj.

Malu nordijsku zemlju teško je pogodilo bankrotstvo američke investicione banke Liman braders, koje je izazvalo slom tri najveće islandske banke. Nakon toga je Rejkjavik zatražio pomoć Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Islandski BDP 2009. pao je 5,1 odsto, iduće godine 3,1 odsto, da bi od 2011. ponovo rastao, navodi agencija AFP.