Iran se vraća, počinje cenovni rat?

To bi pojačalo borbu između vodećih proizvođača tog energenta na Bliskom istoku za azijskim kupcima, pri čemu se Irak čini najranjivijim, piše britanska agencija Rojters.

Aktuelna situacija na tržištu je takva da postoje prekomerne globalne zalihe i male cene nafte, koje će verovatno još više pasti s obnavljanjem izvoza iranske nafte, što će otežati borbu Teherana za većim tržišnim udelom, prenosi Rojters. "Ne možete proizvoditi bez tražnje. Postoji granica na svakom tržištu, kao i dugoročni ugovori između država-proizvođača nafte iz Persijskog zaliva i azijskih rafinerija. Zato je teško zamisliti da će velike količine nafte tek tako dobiti udeo na tržištu. Čak i ako Iranci ponude popust, postoji granica", izjavio je jedan od neimenovanih izvora upoznat sa situacijom.

Zbog sankcija koje su nametnule zapadne sile, Iran je postao vešt u nuđenju popusta na prodaju nafte da bi ostao u igri, sledeći tako taktiku Iraka primenjenu posle pada Sadama Huseina za vraćanje na tržište.

"Svako juri udeo na tržištu. Irak je jedna od država koja nije u prednosti, jer nastoji da plasira nove količine nafte i preuzme novi udeo na tržištu. Ako bi se Iran vratio na tržište, gotovo je sigurno da će doći do cenovnog rata između njih", izjavio je visoki savetnik za bezbednost snabdevanja naftom iz švedske Agencije za energetiku Semjuel Cišuk.

Međunarodni pregovarači u ovom trenutku rade na detaljima sporazuma o iranskom nuklearnom programu, dok pojedini analitičari očekuju da će sankcije Iranu biti ukinute u fazama, čime će se delimični povratak izvoza iranske nafte odložiti do naredne godine.

Kako navodi Rojters, sankcije su prepolovile iranski izvoz nafte na samo milion barela dnevno sa 2,5 miliona barela dnevno iz 2012. godine, dok izvori upoznati sa situacijom tvrde da su od pada izvoza iranske nafte profitirale ostale članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), jer su preuzele veći udeo na tržištu.