Kriza prošla, menadžerima 22 mlrd $

To je šest milijardi više nego što su kompanije objavile u godišnjim izveštajima, što je najviše rezultat skoka vrednosti akcija koje su im dodeljene.

Oko 300 izvršnih direktora, koji su u periodu od 2009. do 2013. godine radili u kompanijama čije su deonice sastavni deo američkog berzanskog indeksa S&P 500, ukupno su primili oko 22 milijarde dolara naknada, koje su im isplaćene u vidu plata, bonusa i akcija, odnosno svaki menadžer je u proseku dobio 73 miliona dolara, pokazali su podaci kompanije za israživanje tržišta "Ekilar", a prenosi agencija Rojters.

To je, međutim, u suprotnosti sa onim što su američke kompanije prvobitno prikazale u svojim godišnjim izveštajima, kada su objavile da su isplatile naknade u iznosu od oko 16 milijardi dolara, uključujući i dodeljene deonice čija je vrednost izražena u cenama koju su imale u trenutku njihove dodele.

U analizu Rojtersa nisu bile uključene penzije ni pogodnosti, poput članstava u određenim klubovima ili korišćenje kompanijskih aviona u privatne svrhe. Iz analize su, takođe, izostavljene i nagrade dodeljene drugim vodećim menadžerima, poput finansijskih direktora i drugih vodećih zvaničnika, kao ni naknade izvršnim direktorima i predsednicima uprava koji nisu bili na spomenutoj funkciji punih pet godina.

Dalji rast cena akcija u 2014. godini, i u dosadašnjem delu godine, samo bi još mogao povećati jaz izmedu iznosa objavljenog u sklopu godišnjih izveštaja i realne vrednosti nagrada, s tim da će se puni uvid u stanje u prošloj godini dobiti tek kroz nekoliko meseci.

Ukupan prinos za deonice obuhvaćene berzanskim indeksom S&P 500, uključujući dividende, iznosio je 166 odsto za razdoblje od kraja 2008. godine do početka ove sedmice, prema berzanskim indeksima S&P i Dow Jones.

Uticaj rasta vrednosti akcija na berzama na plate izvršnih direktora, prikazan u analizi, povećaće zabrinutost oko toga u kojoj je meri politika jeftinog novca americke centralne banke (Fed) uticala na nejednakost po pitanju ličnih primanja. Kritičari tvrde da su podizanjem vrednosti imovine, kao što su deonice, Fedovi podsticaji pomogli onima koji su ionako već bogati, dok se prosečan dohodak domaćinstava smanjio za četiri odsto u razdoblju od 2009. do 2013. godine.