Nemci: Kapitalizam je kriv za sve

Prem toj anketi 59 odsto Nemaca sa istoka zemlje i 37 odsto sa zapada ocenilo je socijalističke ideje kao dobre, prenose mediji.

Kada je reč o Nemačkoj, ekonomski najmoćnijoj zemlji Evrope, ona se suočava sa tamnim stranama modernog kapitalizma, a sociolozi upozoravaju da se novi proleterijat vraća u Nemačku i da se u bogatom društvu blagostanja stvara jedna nova klasa ljudi, koja radi, ali uprkos tome ne može da živi od svojih zarada.

Čistači, bolnički negovatelji, raznosači paketa i drugi koji rade, ali ne zarađuju dovoljno za život, postaju jedna nova klasa, koja neodoljivo podseća na onu od pre sto godina i na vreme industrijske revolucije.

"Ja zarađujem 1050 evra neto mesečno. Pri visokim kirijama za stanove, ovo je manje nego egzistencijalni minimum....", kaže Andreas Denert, star 55 godina, koji nedeljno radi 40 sati i vodi grupu od deset čistača zgrada, ali - da bi preživeo, ima i dodatni posao negovatelja u jednom staračkom domu.

Friderike Bal i Filip Štab sa Instituta za socijalna istraživanja u Hamburgu su pre par godina istražili branšu usluga u Nemačkoj i u jednoj studiji došli do rezultata da Nemačka ponovo ima proleterijat, čije su karakteristike male zarade i mala ili nikakva socijalna sigurnost, uz društveno priznanje rada koje tendira ka nuli i, zbog svega toga, osećaj ljudi o besmislu posla.

U Nemačku se vraća jedna socijalna figura, za koju se verovalo da je već dugo prevaziđena, a ovo dvoje sociologa smatra da toj klasi u Nemačkoj, u međuvremenu, pripada više miliona ljudi, odnosno, oko 12 odsto zaposlenih.

Nemačka postaje i zemlja oštrih socijalnih razlika.

Statistika je, pre par godina, pokazala da se dve trećine bogatsva Nemaca, procenjenog na više od 5,5 biliona evra, nalazi, zapravo, u rukama 10 odsto ljudi.

Raslojavanje društva, kažu, nije ništa neobično, jer Nemačka tu samo sledi svetski trend.