FSS: Visok deficit u decembru

FSS smatra da je to posledica rekordno visokih javnih rashoda, pre svega isplaćenih subvencija.

"Prihodi države u decembru su bili iznad mesečnog proseka u 2014. godini, što je najvećim delom i bilo očekivano da prihodi od doprinosa i poreza na dohodak rastu u decembru jer je tada i masa isplaćenih zarada najveća, deo novembarskih akciza je uplaćen u decembru, a neporeski prihodi su tradicionalno najveći na kraju godine", naveo je Fiskalni savet u izveštaju o fikalnim kretanjima u decembru.

Dodaje se da su, pored uobičajenog sezonskog rasta rashoda za robu i usluge, kao i za subvencije i javne investicije, u decembru isplaćene znatno veće subvencije zbog propusta u budžetskom planiranju, a kašnjenje u nabavci robe i usluga tokom cele godine je nadoknađeno rekordno visokim izdacima u tom mesecu.

"Dug države na svim nivoima vlasti je u decembru povećan za 450 miliona evra, kao posledica povlačenja kredita Svetske banke, zaduživanja na domaćem finansijskom tržištu, izdavanja nove garancije Srbijagasu, ali i jačanja kursa dolara u odnosu na evro", ističe se u izveštaju Fiskalnog saveta.

Po računici Fiskalnog saveta, na kraju 2014. godine ukupan javni dug Srbije je iznosio 23,2 milijarde evra ili 72,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

U 2014. godini je javni dug povećan za 2,5 milijarde evra, uglavnom zbog visokog fiskalnog deficita koji je procenjen na oko dve milijarde evra (6,6 odsto BDP-a).

"Porast javnog duga u odnosu na BDP bio je rekordno veliki (za 11,1 procentnih poena BDP-a), čemu je u najvećoj meri doprinelo snažno jačanje dolara u odnosu na evro, ali i dinar. Samo promene deviznih kurseva doprinele su povećanju javnog duga za gotovo pet procentnih poena BDP-a", procenio je Fiskalni savet

Kako je ukazano, "država se nije ni na koji način zaštitila od valutnog rizika, zbog čega se našla u identičnoj situaciji kao građani koji su zaduženi u švajcarskim francima veliki rast obaveza gotovo preko noći".

"Jačanje dolara je poskupelo i sve kredite koji su denominovani u američkoj valuti budžetski rashodi za kamate bi po tom osnovu, ukoliko dolar ostane na nivou s kraja januara, mogli biti gotovo 10 odsto veći nego u 2014. godini, što bi odgovaralo rastu prethodno dogovorenih kamatnih stopa za četvrtinu", naveo je Fiskalni savet.

Preporuka Fiskalnog saveta je da Vlada Srbije preispita postojeću strategiju zaduživanja u dolarima na međunarodnom finansijskom tržištu.

"Kao osnovni kriterijum izbora instrumenta zaduživanja ne sme biti samo nominalna kamatna stopa i naizgled povoljni zajmovi mogu postati znatno skuplji zbog promene deviznog kursa. Snažno jačanje dolara u prethodnom periodu osetno je poskupelo neke, naizgled povoljne, kredite koji su denominovani u američkoj valuti", upozorio je Fiskalni savet.