Koliko je Dragi "poljuljao" evro?

Iako je niska ili opadajuća inflacije povoljna za kupce, ona odražava slabu potražnju i može paralisati već ionako slabu privredu što je problem koji dugo muči Japan, treću po veličini privrednu silu sveta.

Evrozona se i dalje bori s krizom preteranog državnog duga, najvećeg u Grčkoj, Portugaliji i Irskoj. Ekonomija evrozone zaostaje čak i pošto su se Sjedinjene Države i Velika Britanija oporavile od finansijske krize i velike recesije. Nezaposlenost u evrozoni je 11,5 odsto, a 26 odsto u Grčkoj.

U Sjedinjenim Državama, za razliku od toga, stopa nezaposlenosti je opala na 5,6 odsto. Cene akcija u Evropi i Sjedinjenim Državama porasle su nakon objave ECB, a vrednost evra je opala u očekivanju da će novac koji će ECB stvoriti, oboriti kurs. Niža vrednost evra bi, s druge strane,trebalo da olakša evropski izvoz.

Evro je u četvrtak potonuo za gotovo dva odsto u odnosu na dolar, i dospeo na 11-godišnji minimum od 1,1378 dolara.

U četvrtak je ECB odlučila i da glavnu kamatnu stopu zadrži na nepromenjenom rekordno niskom nivou od 0,05 odsto. Ipak, nema garancije da odluka ECB da kupuje obveznice može da uspe bez daljeg delovanja vlada zemalja valutne unije. Skeptici kažu i da problemi Evrope leže izvan domašaja monetarne politike i ukazuju da su nužne hitne strukturne reforme koje se evropski lideri ustežu da proguraju.

U Davosu, u Švajcarskoj, nemačka kancelarka Angela Merkel je međutim izjavila da "realne impulse za rast u osetljivim uslovima, mogu stvoriti političari".

Sudbina evrozone je od vitalnog značaja za privredu sveta delom zato što je ona glavni trgovinski partner SAD, Velike Britanije, Istočne Evrope i Azije. Evropski zvaničnici su već upozorili da se stagnacija mora prekinuti, ako se želi da birači i dalje podržavaju zajedničku valutu.

Ekonomisti primećuju da je prinos od državnih obveznica već znatno opao od krize duga u evrozoni 2012. godine. To znači da će biti teško još mnogo smanjiti cenu kredita na osnovu obveznica. Banke koje su glavni izvor kredita za preduzeća evrozone, dobiće više novca, ali svaki ekonomski oporavak zavisi od toga da li će poslednji u lancu - preduzeća odlučiti da se dalje zadužuju i šire poslovanje.