"Kraj Južnog toka glavobolja za EU"

Kako navodi Rojters, pred EU je pitanje kako da se dođe do alternativnih izvora energije koji će obezbediti sigurne isporuke gasa zemljama jugoistočne Evrope.

Prema Rojtersovoj analizi, projekat gradnje gasovoda Južni tok je od velikog značaja za Srbiju, Bugarsku i Mađarsku, jer je tim zemljama trebalo da omogući dopremanje gasa zaobilazeći teritoriju Ukrajine, zbog čega je manji rizik od prekida u isporukama.

Ruski gas je kroz Južni tok trebalo da se doprema ispod Crnog mora do Bugarske, i zatim preko Srbije i Mađarske do Austrije. Međutim, Rusija je juče saopštila da odustaje od tog projekta.

Južni tok je, kako ocenjuje Rojters, zapravo žrtva prigušene evropske tražnje za gasom i pada cena energenata, ali i protivljenja Evropske komisije tom projektu, koja je pre nekoliko meseci primorala Bugarsku da odloži gradnju gasovoda usled sopstvenog sukoba sa Rusijom zbog krize u Ukrajini.

Potpredsednik bugarske vlade, Tomislav Dončev, izjavio je da Bugarska sada očekuje "specijalan tretman" Evropske unije kako bi ublažila štetu nastalu zbog otkazivanja projekta.

"Ako nema projekta, to je gubitak za Bugarsku. Bugarska ne može biti moneta za potkusurivanje u ovoj složenoj geopolitičkoj situaciji. Ne može biti stavljena u takvu ulogu", rekao je Dončev novinarima u Sofiji.

Rojters dalje navodi da je za jedan broj zemalja jugoistočne Evrope Južni tok bio mera obezbeđenja protiv ponavljanja situacije iz januara 2009. godine, kada je cenovni spor između Kijeva i Moskve prekinuo tranzit gasa preko Ukrajine, zbog čega su te zemlje imale nestašicu goriva tokom zimskih temperatura ispod nule.

U fokusu većine zemalja je sada pronalaženje alternativnih izvora energije pomoću kojih bi se popunio manjak zaliha koje je za sobom ostavilo otkazivanje gradnje Južnog toka, konstatuje agencija.

Kao jedno od potencijalnih rešenja tog problema, Rojters pominje predlog povezivanja slovačkog gasnog čvora - koji se popunjava gasom iz različitih izvora - sa zemljama Balkana i to putem gasovoda koji će se kretati jugozapadnim obodom Ukrajine preko Rumunije do Bugarske.

"S obzirom na okolnosti, to je najbolje raspoloživo ekonomsko i strateško rešenje", izjavio je direktor operatera slovačkog gasovoda Eustrim, Tomaš Maraček.

Rojters je podsetio i na predlog o gradnji terminala za tečni prirodni gas na hrvatskom ostrvu Krk, pri čemu bi tankeri koji prevoze katarski, alžirski i eventualno američki gas dolazili do Krka, odakle bi taj gas bio isporučivan u Mađarsku i u ostale zemlje Balkana.

Kao treću opciju, Rojters navodi Transatlantski gasovod (TAP) koji bi trebalo da doprema gas iz Kaspijskog mora preko Turske do Evrope.