Ovo je Junkerov plan za spas Evrope

Pomoću tog plana će se Evropa, kako je rekao, ponovo vratiti uspešnom poslovanju posle više godina krize.

"Evropi treba podsticaj i danas joj Komisija pruža odskočnu dasku. Moramo da pošaljemo poruku Evropi i ostatku sveta, a to je da se Evropa vraća poslovanju", rekao je Junker u obraćanju Evropskom parlamentu u Strazburu. Novooformljeni Evropski fond za strateške investicije biće popunjen sredstvima u iznosu od 21 milijarde evra, ali Junker tvrdi da će efekat rada tog fonda po evropsku privredu biti 15 puta veći, odnosno oko 315 milijarde evra, koliko bi mogao da privuče sredstava od privatnih investitora.

Junkerov predlog, koji bi na samitu u decembru trebalo da odobre evropski lideri, predstavlja kamen temeljac njegove petogodišnje agende za oživljavanje usporene evropske privrede koja nije uspela da ostvari značajniji rast od finansijske krize i ima problem ogromne nezaposlenosti stanovništva.

Projekat polazi od nedostatka investicija u Evropi koje su za 15 odsto manje nego 2007. godine što je posledica krize. Međutim, i pored obilne likvidnosti u privredi, potrebne su privatne investicije, dok su javne investicije ograničene zbog tesne budžetske politike država.

Zato je to složen problem. Planom koji bi se sprovodio tri godine, upravljaće Evropska investiciona banka (EIB), finansijski organ EU. EIB važi za finansijski moćnu i ima vrhunski kreditni rejting, ali je upravo zbog toga veoma oprezna.

Rešenje Evropske komisije je da toj banci poveri odgovornost za nov "Evropski fond za strateške investicije" (SIEF), a zatim će taj fond podržati rizičnije projekte od onih koje EIB obično finansira.

Fond će imati 16 milijardi evra u garancijama iz budžeta EU, od čega će polovina biti iz postojećih budžetskih sredstava. Uz još pet milijardi evra od EIB, ukupan iznos će biti 21 milijarda.

To je mali deo ambiciozne investicije, ali to je ključni deo Junkerovog plana: taj fond bi trebalo da bude "ublaživač rizika" koji će, nudeći čvrste garancije, privući privatna sredstva koja sada nisu u realnoj ekonomiji.

Time finansirani projekti će biti izabrani s liste koju će podneti države-članice. Međutim, neće biti "kvota za države", kaže jedan evropski izvor, već će o rangiranju projekata odlučiti savet stručnjaka, zavisno od značaja projekata.

Strateška infrastruktura, kao što su digitalna tehnologija i energetika, zatim transport, obrazovanje, istraživanje i inovacije, biće u središtu pažnje.

Deo novca, do 75 milijardi evra, biće rezervisan za mala i srednja preduzeća kojima je teško da dodju do izvora finansiranja.

Plan predviđa i mogućnost drugih doprinosa, uključujući i državne, iz SAD, ali takve izvore plan ne zahteva jer ima zemalja, poput Nemačke, koje se nerado upuštaju u javnu potrošnju. Međutim, neće biti obeshrabrivanja državnih fondova zemalja koje žele da doprinesu, i taj novac im se neće računati kao deficit i dug.

Evropska komisija smatra da bi investicioni plan mogao dodati između 330 i 410 milijardi evra u evropski BDP i stvoriti između jednog i 1,3 miliona radnih mesta u naredne tri godine.

Pitanje je da li će to biti dovoljno da se prevaziđe nespremnost investitora i ubede skeptični: jedan evropski izvor rekao je za AFP da ukupno očkivanih 315 milijardi evra već izgleda "previše optimistično" jer je faktor očekivanog umnožavanja osnovne, zvanične investicije, privatnim ulaganjima većim 15 puta, "veoma preteran".