Kako je zlato Ukrajine dobilo noge?

Kako je dodala, pri tome nije jasno gde je zlato otišlo. „U svakom slučaju, ostalo je nešto poluga, koje predstavljaju oko jedan odsto državnih rezervi.”

Šta se desilo sa ukrajinskim zlatom posle obaranja režima Viktora Janukoviča 22. februara ove godine? Prema podacima MMF-a i Svetskog saveta za zlato, Ukrajina je u februaru ove godine raspolagala sa 42,3 tone zlata, što je predstavljalo osam odsto ukupnih državnih rezervi. Doduše, bivši guverner Centralne banke Ukrajine Sergej Arbuzov tvrdio je u to vreme da zemlja ima 21 tonu zlata rezervi, piše Politika.

Prema MMF-u, Ukrajina je u oktobru raspolagala sa 26,1 tonom zlata. Ako je verovati informacijama MMF-a, postavlja se pitanje šta se od februara do oktobra ove godine desilo sa 16,2 tone ukrajinskih poluga i koliko zapravo Ukrajina sada ima zlata.

Raspoložive informacije o sudbini žutih poluga Kijeva tokom ove godine kontradiktorne su.

Početkom marta ukrajinski portal „Iskra” izvestio je o misterioznom noćnom manevru na aerodromu Borispolj.

„Noćas oko dva sata iza ponoći, neregistrovani transportni avion odleteo je sa aerodroma Borispolj. Prema zvaničnicima aerodroma, pre poletanja aviona, četiri kamiona i dva kargo-minibusa bez tablica stigli su u vazdušnu luku. Iz njih je izašlo petnaest ljudi u maskirnim crnim uniformama i pancirima, poneki među njima naoružani mašinkama. Ti ljudi ukrcali su u avion više od 40 teških sanduka”...

Ako je vest „Iskre” i bila tačna, ona nije podigla prašinu. Tek, u ponekim delovima globalnog medijskog prostora od zimus bujaju spekulacije o tome šta je moglo biti u dotičnim sanducima i kuda je „to” moglo da otputuje.

„Jedna od teorija jeste da je Ukrajina odlučila da izmesti zlatne rezerve u SAD ubrzo nakon državnog udara, a nakon susreta premijera Arsenija Jacenjuka sa američkim liderom Barakom Obamom”, izvestila je ovih dana Raša tudej.

Druga teorija o sudbini dvadesetak tona zlata jeste da je Kijev jesenas – u vreme rekordno niske cene zlata (najniže od oktobra 2008. godine) – diskretno prodao deo poluga.

„Zemlji je trebala gotovina”, lakonski objašnjava za agenciju Blumberg Brajan Lejsi, profesor Triniti koledža u Dablinu.

Koliko u aprilu MMF je najavio da će Ukrajini u sledeće dve godine staviti na raspolaganje kreditnu liniju od 17 milijardi dolara. U maju je prethodni guverner Centralne banke Ukrajine Stepan Kubiv najavio da će Kijev od prve tranše kredita MMF-a kupiti zlato, da ojača rezerve.

Ukrajina je danas na ivici finansijske katastrofe. U zemlji stanjenih zlatnih rezervi, presahlog budžeta, sa velikim ratnim i socijalnim izdacima, nacionalna valuta grivna devalvirala je od letos 100 odsto. Guvernerka Gontareva podsetila je ovih dana da je sunovrat grivne ubrzan nakon eskalacije oružanih sukoba u Donjeckom basenu.