Rusija vapi za 2 miliona inženjera

Najveći je deficit visokokvalifikovanih inženjera elektronike i mašinstva - profesije za kojom žude u industrijski orjentisanim regionima Rusije. Problem nije nov i datira iz 90-ih godina kada su ove profesije postale neatraktivne i slaboplaćene.

Rusija već godinama pokušava da reši deficit ove struke većim platama, stanovima ali i kružocima u vrtićima. Ko se kockama u detinjstvu nije igrao i od njih pravio kule, neverovatne konstrukcije i automobile! U Domu dečijeg stvaralaštva u Jekaterinburgu igra ima dodatnu svrhu – pomoću kocki deca se uče osnovnim zakonima fizike i trka automobila koje su sami napravili nije samo trka, traži se i razumevanje.

Grad sa velikim brojem tehničkih univerziteta i jakom industrijom rešio je da interesovanja za tehniku podstiče od veoma ranog uzrasta.

Za stariju decu i ozbiljiniji programi – osnovi informatike i robotike sa pisanjem jednostavnih algoritama koji vremenom postaju sve složeniji. Starija deca se uključuju u sekcije sa već formiranom idejom čime u budućnosti žele da se bave.

„Tek sada škole počinju da nude neki prostor za robotiku ali i dalje je u drugom planu. Ja želim da upišem koledž informatike jer meni je jako bitno da se bavim onim što me interesuje. Videćemo gde će me primiti", kaže Jegor Nedorostkov, juniorski šampion robotike Sverdlovske oblasti.

Potreba da se deca privuku prirodnim naukama je akutna - prema istraživanjima skoro polovina kompanije u Rusiji žali se na nedostatak specijalista. Rusija je na 11 mestu u svetu po deficitu visokokvalifikovanih kadrova. U fabrikama tvrde da je problem u obrazovanju i da tek diplomirane inženjere treba iznova obučavati te su pojedine fabrike otvorile sopstvene edukacione centre.

„U sovjetsko vreme se formirao sistem masovnog obrazovanja kadrova i takav je i ostao. U svetu ima puno primera gde nije tako i ja želim i da ruska se praksa okrene ciljanom obrazovanju kadrova potrebnih privredi. Potrebna je i saradanja privrede i obrazovanja kako na nivou visokog tako i na nivou srednjeg stručnog obrazovanja. Srednje stručno obrazovanje je kod nas bilo jako ali je to nažalost nestalo“, kaže Jevgenij Karaman, rektor „Tehničkog univerziteta Uralske rudarsko metalurške fabrike“.