Dosije Luksemburg: Najveće tajne

Više od 28.000 strana, među kojima su i najosetljiviji papiri, pokazuju kako je jedna od najmanjih evropskih zemalja pomogla multinacionalnim korporacijama da izbegnu plaćanje milionskih iznosa, na račun svojih suseda i saveznika iz Evropske unije.

"Dokumentacija se odnosi na više od 1.000 različitih radnji i slika crnu sliku o članici EU koja tiho odobrava izbegavanje poreza na najvišem industrijskom nivou", piše britanski "Gardijan".

U papirima se spominje 340 kompanija, među kojima su i neke od najvećih na svetu, a sve povezuje to što su izgradile posebnu korporativnu strukturu zajedno sa vlastima Luksemburga. Tu su Pepsi, Ikea, Barberi, Prokter end Gembl, Fijat, Hajnc, JP Morgan, Fedeks, Amazon, Dojče banka, Dajson, Šajer...

Kako navode svetski mediji, kompanije su "provukle" stotine milijardi dolara kroz Luksemburg i tako uštedele ukupno više milijardi dolara poreza.

Otkriće koje bi moglo da bar malo uzdrma svet multinacionalnih kompanija, dolazi u trenutku kada državni organi u SAD i EU započinju oštru borbu protiv raznih sistema koje najveći igrači u svetskoj ekonomiji koriste kako bi uštedeli.

Ipak, za otkriće papira nisu zaslužni poreznici, već tim Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ), koji je okupio više od 80 novinara iz 26 svetskih zemalja.

Dokumentacija se uglavnom odnosi na klijente luksemburške divizije kuće "Prajs Voterhaus Kupers" (PwC), jedne od najvećih grupa za poresko savetovanje na svetu.

Papiri pokazuju nove organizacione strukture, tokove novca, račune i obračune, a na mnogima se nalazi memorandum PwC.

"Prikupljeni dokumenti pokazuju poziciju Luksemburga kao 'srednjeg čoveka', koji i omogućava i maskira izbegavanje poreza. U manje od trećine sporazuma klijenata i PwC u ovoj dokumentaciji se navodi suma planirana za šeme u Luksemburgu, ali samo te brojke dostižu sumu od 215 milijardi dolara investicija i pozajmica u Luksemburgu u periodu od 2002. do 2010. godine, a većina tih dokumenata služi za poreske olakšice. Kako većina papira ne sadrži konkretne brojke, a kako je PwC samo jedna od kuća koje se bave sporazumima sa poreznicima u Luksemburgu, ukupna vrednost ovih poslova je verovatno mnogo, mnogo veća", piše Gardijan.

Na drugoj strani, u PwC kažu da su otkrića ICIJ-a bazirana na "zastarelim i ukradenim" informacijama, kao i da je ta "krađa sada u rukama nadležnih institucija".

Profesor međunarodne poreske politike na Harvardu Stiven E. Šej kaže da su "strukture u Luksemburgu postavljene tako da 'skidaju' prihode iz zemalja iz kojih stiže novac".

"Luksemburg kombinuje neverovatnu fleksibilnost sa jedinstvenim poreskim zakonima. To vam je kao magična zemlja čuda", kaže Šej.

Većina kompanija koje se spominju u dokumentaciji nije želela da komentariše navode, ali je izvršni direktor kvazi-vladine agencije "Luksemburg za finansije" Nikolas Makel rekao da ovo nije problem samo Luksemburga.

"Nisu ovo neki slatki dogovori. Poreska politika Luksemburga je konkurentna, nema ništa nefer ili neetički u njoj. Ako kompanije uspevaju da snize svoje poreske stope na veoma nizak nivo, onda to nije problem jednog poreskog sistema, već interakcije više poreskih sistema", smatra on.

Inače, kako primećuju analitičari, dokumentacija je objavljena u danima u kojima bivši premijer Luksemburga Žan-Klod Junker polako preuzima uzde Evropske komisije.

Junker, čovek koji je bio na čelu Luksemburga u trenutku kada je većina ovih dogovora postizana, rekao je da će na novoj poziciji voditi "oštru borbu protiv izbegavanja poreza", ali je takođe rekao i da veruje da je poreski režim u njegovoj zemlju "u potpunosti u skladu sa regulativama EU".

"Napredne poreske odluke su ustanovljene u mnogim članicama EU, kao što su Nemačka, Francuska, Holandija, Velika Britanija i Luksemburg. Nisu u suprotnosti sa zakonima EU, sve dok se poreski obveznici u sličnim situacijama tretiraju isto", saopštilo je Ministarstvo finansija Luksemburga.