Kinezi od knjige napravili biznis

Naročito to važi za proteklu deceniju reformi. Prema rečima Li Bao Džonga, potpredsednika Udruženja izdavača Kine, u toj zemlji registrovano je 560 zvaničnih izdavačkih kuća, kao i više od 10.000 izdavača časopisa.

Ističe, takođe, da je broj objavljenih knjiga porastao sa 150.000, koliko je registrovano u 2001, na 370.000 - u 2011, što je Kinu pozicioniralo na prvo mesto u svetu po broju objavljenih naslova. Predstavništvo Frankfurtskog sajma knjiga u Pekingu (BIZ) objavilo je u najnovijem izveštaju, pozivajući se na Godišnjak kineskih izdavača, da su državni i privatni izdavači u 2012. izdali više od 414.000 naslova, od kojih je 58 odsto novih.

Austrijski analitičar Rudiger Višenbart ukazuje na to da za razliku od izdavačkih industrija, poput SAD, Velike Britanije i Nemačke, Kina beleži rast od devet odsto.

Kina je visoko pozicionirana (zauzima drugo mesto, posle SAD) i kad je reč o elektronskim izdanjima, dok je po zaradi, treći po veličini izdavač u svetu (iza SAD i Velike Britanije). Prema podacima BIZ, ukupan promet u izdavaštvu, registrovan 2012, premašio je 72 milijarde juana (više od 12 milijardi američkih dolara), što je za 12,28 odsto više nego prethodne godine.

Zanimljivo je, takođe, da četiri od pet vodećih izdavačkih grupacija raspolaže imovinom vrednom više od 10 milijardi juana (1,7 milijardi dolara). To su: Điangsu Feniks izdavaštvo i mediji, Hunan izdavačka investiciona holding grupa, Anhui izdavačka grupa i Šandong izdavačka grupa.

Novinska agencija Rojters je u izveštaju sa nedavno održanog Frankfurtskog sajma knjiga, navela da je promet knjiga u Kini iznad 18 milijardi dolara, a analitičari BIZ primećuje da je statistika u izdavaštvu, naročito ona koja se odnosi na prodaju knjiga, zasnovana na ceni odštampane knjige, a ne na stvarnoj prodajnoj ceni.

Vlasti su pre pet godina počele restrukturiranje izdavačke industrije. Sada je dozvoljeno da privatni kapital ulazi u tu sferu, ali BIZ navodi kako ne postoje zvanične statistike koliko ima privatnih kompanija. Činjenica je, međutim, da je značajno povećan broj izdavača koji deluju pod imenom „kulturne agencije“.

Zanimljivo je pomenuti i to da Kina, koja je godinama bila uvoznik, sada radi na izvozu svoje literature u inostranstvo, oslanjajući se na revoluciju elektronskog izdavaštva (e-knjige). Kineski izdavači se sa otkupa prava za objavljivanje inostranih dela (ta zemlja je najveći kupac prava i licenci za inostrane knjige) preusmeravaju na izvoz domaćih dela. Prema zvaničnim izveštajima, prošle godine izvezeno je više od 23 miliona primeraka knjiga, što je donelo zaradu od oko 104 miliona dolara.

Ova promena u politici prodaje knjiga deo je kineske izvozne strategije koja je započeta 1999. Ova politika pretpostavlja da će se kineska preduzeća postepeno širiti. Radi prisustva na globalnom tržištu knjiga vladina tela oslanjaju se na saradnju s bankama i digitalnim provajderima od kojih očekuju da izdvoje sredstva za promociju kineskog izdavaštva.

Očekuje se da će u narednih pet godina Izvozno-uvozna banka Kine ponuditi ne manje od 20 milijardi juana (3,3 milijardi dolara) za podršku glavnim kompanijama, ili projektima, za poslovanje van domovine.

Kina je odlučila da izbegne nevolje širenja svojih tradicionalnih distributivnih mreža i fokusirala se na trgovinu e-knjigama koja se ubrzano razvija. Na nedavnom Sajmu knjiga u Frankfurtu je zapaženo da bi najjači adut Kine mogla da bude književnost za mlade, uključujući bilingvalne slikovnice na mandarinskom i engleskom jeziku.