Teći će viski, nafta i voda

Ključa sve, od najviših političkih krugova, do kladionica.

Do poslednjeg trenutka u uzavreloj referendumskoj kapmanji vagaju se argumenti koji se tiču privredne moći Škotske, njene odbrane, odnosa sa ostatkom Britanije, članstva u međunarodnim organizacijama, posebno Evropskoj uniji...

Glasanje dodatno "škakljivim“ čini rastuće protivljenje Britanije ostanku u Evropskoj uniji, jer je, ma kako to paradoksalno zvučalo, baš Škotska baza najvećih proevropskih osećanja na Ostrvu. Ako bi se Škotska odlučila za nezavisnost, ne bi se dugo čekalo na razvod Londona i Brisela.

Imajući u vidu visok "zalog“ britanski premijer Dejvid Kameron je obećao Škotlanđanima, u zamenu za glasanje protiv nezavisnosti, dodatne ustupke autonomiji Edinburga: Ljudi u Škotskoj ne znaju koju bi valutu koristili, ne znaju kako bi se vratili u Evropsku uniju, kakva bi bila situacija sa granicama, tarifama... - začikavao je Kameron prvog ministra Škotske, vatrenog separatistu, Aleksa Salmonda.

Na Salmondove tvrdnje da bi nezavisnost donela i ekonomski rast, Kameron je podsetio da Škotska dvaput više trguje sa ostatkom Britanije, nego sa celim svetom. Salmond je, umesto odgovora Londonu, u šest tačaka popisao prednosti glasa "za“ nezavisnost. Ključna reč je "kontrola“ - poreza, finansija, granice, politike zapošljavanja, trgovine i imigracije:

"Mislim da premijer kampanjom za "ne“ nezavisnosti poručuje: "Dozvolite mi da vodim Škotsku iz Londona, a ja ću povremeno da dođem u posetu, da vidim kako vam ide", rekao je.

Iza oštrih, katkad zajedljivih, opaski, od dolaska na vlast Škotske nacionalne partije na izborima 2011. godine, odmeravaju se krajnje konkretne stvari. Salmond, naime, tvrdi da je 300 godina stara Unija prevaziđena i da bi Škotska, sa naftnim bogatstvom, bila jedna od najbogatijih zemalja sveta.

" Vreme je da Škotska uzme sudbinu u svoje ruke", kaže on, suprotstavljajući se Kameronovim tvrdnjama da je Britanija jedna od najuspešnijih društvenih i političkih unija u svetu.

Rezerve gasa i nafte u Severnom moru, glavni su argument škotske vlade za odvajanje. Slikovito se pominju "zlatne“ škotske slavine iz kojih teku viski, nafta i voda... Salmond tvrdi da bi "naftni fond“, kakav ima Norveška, bio prava zaliha bogatstva. Kameron podseća na to da bez "leđa Britanije“ to ni iz daleka neće biti uspešna priča, posebno što rezervi ima za još četiri decenije.

Sa valutom je obrnut slučaj. Škoti bi da zadrže funtu, podsećajući na svojevremeno uspešan slučaj Belgije i Luksemburga. London se protivi, pitajući se zašto bi ulazio u monetarnu uniju sa, potencijalno nezavisnom, Škotskom kad iskustva iz evrozone govore o mukama takvih saveza.

Dok debata traje, škotska vlada se nada da će upravo ona ispisati novu stranicu istorije, koju je, među globalnom populacijom, poslednjih decenija najviše proslavio holivudski hit sa Melom Gibsonom "Hrabro srce“, osvetljavajući škotske ratove za nezavisnost s kraja 13. i početka 14. veka.

Sada, u 21. veku, za 19. septembar, dan posle referenduma, škotska vlada u slučaju da prevagnu glasovi "za“ nezavisnost sprema veliko slavlje. Potom slede, manje veseli, pregovori sa ostatkom Britanije. Ali, ako na većem broju listića bude ispisano "ne“, megažurka sprema se u Londonu. A onda, sledi "porcija“ davanja većih prava Škotima.