SAD koledži - kule od slonovače

Međutim, od tada, troškovi studija su rapidno rasli, zbog čega su mnogi student počeli da se dave u dugovima. To je tema dokumentarnog filma Endrjua Rosija – Kula od slonovače.

Vreli, sparni dan u pivari Port Siti u starom delu Aleksandrije, nadomak prestonice - Vašingtona... Vrelina, međutim, ne usporava Brendona Atilisa, studenta koji provodi leta radeći. Novac koji zaradi dobro će mu doći kada bude na koledžu, gde iznajmljuje kuću sa dvojicom svojih prijatelja. “Moji roditelji plaćaju moj smeštaj, ja plaćam komunalije. Kad se sve sabere, i dalje je jeftinije nego da živim na samom koledžu”.

Brendon ima mnogo prednosti. Ima dobru radnu etiku, pametan je, a njegova školarina za koledž je unapred plaćena. “Platili smo četvorogodišnje školovanje na koledžu za manje nego što košta godina studija na današnjem tržištu”, ističe Kris Atilis, Brendonova majka.

Kris Atilis, Brendonova majka, kaže da su ona i njen muž počeli da štede za školarine ubrzo po rođenju svoje dece. Međutim, većina današnjih studenata nije imala tu sreću.

Novi dokumentarni film Endrjua Rosija, “Kula od slonovače”, prikazuje kako se američki studenti dave u dugovima.

“Vidimo da se školarina na koledžima povećala oko 1.100 odsto od 1978. do danas”, ističe Rosi.

Postoji više faktora za to, između ostalog i smanjena vladina podršku višem obrazovanju, zbog sve štedljivijih buždeta. Rosi kaže da je - pošto diplomira - polovina studenata nezaposlena ili radi slabije plaćene poslove od onoga za za šta su školovani.

Njegov dokumentarac pokazuje da loša situacija na tržištu rada ne sprečava koledže u podizanju školarina. "Svakako ima onih koji tvrde da škole iz elitne grupe ‘Ajvi Lig’ imaju brend koji garantuje da će se ta visoka školarina kasnije isplatiti”.

U nastojanju da privuku studente i povećaju sopstveni prestiž, koledži grade impresivne kampuse, a studenti na kraju plaćaju troškove njihove izgradnje.

Kris Atilis je to iskusila iz prve ruke, kada je sa Brendonom obilazila kampuse…

“Dobro se predstavljaju. Dok sam prolazila i gledala lavaboe od granita u kupatilama, mislila sam – fakulteti nisu ovako izgledali kad sam ja išla u školu. Zatim smo razgovarali da - kako izgleda - plaćamo da pošaljemo dete u kantri klub”.