Najteža posledica grčke krize

Ovo je poruka je grčkog predsednika Karolosa Papuljasa povodom obeležavanja 40. godišnjice od rušenja vojne hunte i ponovnog uspostavljanja demokratije.

Predsednik poziva narod i političke partije na produbljavanje demokratskih procesa i uspostavljanje uslova za„obnovu ekonomske samodovoljnosti kao jednog od načina za zalečenje rana, ali i bolje funkcionisanje sistema vlasti”.

Predsednik podvlači da kada je reč o tekućim reformama i bremenu koje donose,Grčka i sama kroz proces širokih reformi i radikalnih strukturalnih promena mora da nađe rešenja koja će sprečiti dalja fiskalna „iskliznuća”.

"Istovremeno,naši partneri duguju Grčkoj sporazum o smanjivanju javnog duga, i to bi za nas bilo od posebne važnosti”, poručuje Papuljasa, a prenose svi ovdašnji mediji.

Predsednik, kome mandat ističe na proleće, upozorava da je poslednjih godina parlamentarizam bio na udaru, da su sukobi među partijama ostavili svoje posledice, a da je politički dijalog često izostajao. Činjenica da se prvi put u svojoj istoriji zemlja suočila sa neonacističkom partijom Zlatna zora, takođe, govori o promenama i nezadovoljstvu, ali se politika mržnje i nasilja neće tolerisati.

Kada je reč o poreskoj politici, predsednik je naglasio da poreski zakoni moraju da se konsoliduju i obveznicima pruže pravedan sistem naplate dažbina.

Upravo je Ministarstvo finansija, koje pokušava da ubrza naplatu poreza sa kojom se kasni i što predstavlja glavnu zamerku koju Atini upućuju međunarodni poverioci, juče donelo propis po kome vlasnici nekretnina koji pet godina nisu platili porez ubuduće neće moći da prodaju svoju imovinu. To za mnoge Grke nenaviknute na stroga poreska pravila predstavlja dodatan udarac – jer mnogi od njih upravo zato što nisu bili u stanju da plate poreze na više kuća i stanova sada dolaze u još nezavidniju situaciju, prenosi Politika.