Reforme će biti bolne po Ukrajinu

Smanjenje subvencija domaćoj privredi, drastičan rast cene gasa i drugih energenata, bitno će uticati na pad unutrašnje tražnje, a takođe i na umanjenje investicija i proizvodnje, upozorava se u analizi Svetske banke (SB).

Ukrajina će, prema proceni eksperata SB, ove godine ostvariti troprocentni pad bruto domaćeg proizvoda (BDP), a isto toliki rast bi mogla da ostvari već u 2015, ali pod uslovom da u kratkom roku u potpunosti sprovede sve zahtevane i vrlo bolne reforme.

Privreda Ukrajine je u poslednjem kvartalu prošle godine ostvarila troprocentni rast, ali je imajući u vidu prethodni pad u celoj 2013. stagnirala u odnosu na 2012. MMF je proteklog meseca najavio spremnost da Ukrajini u vidu stabilizacionog kredita odobri ukupno 14 do 18 milijardi dolara, s tim da prvu tranšu tog zajma od tri milijarde dolara Kijev dobije ovog ili narednog meseca. Uslovi koje je MMF postavio za realizaciju ovog aranžmana su teški jer predviđaju, između ostalog, da vlada u Kijevu prihvati potpuno fleksibilan kurs nacionalne valute, drastično uveća cenu gasa za domaćinstva i privredu, obavi penzionu reformu i oštro sreže budžetske rashode.

Ukrajinska vlada je 27. marta prihvatila sve zahteve spoljnih kreditora, uključujući i visoko povećanje cene gasa za domaćinstva od 50 odsto koje na snagu stupa početkom idućeg meseca.

Eksperti SB tvrde da će zajam MMF sigurno povećati interesovanje spoljnih investitora za ukrajinsku privredu, ali istovremeno priznaju da ispunjenje svih zahteva Fonda može dosta i naškoditi vladi u Kijevu koja grozničavo nastoji da zemlju spasi od bankrota.

"Sve mere, predviđene paketom pomoći MMF, uključujući povećanje cene gasa i cena stambeno komunalnih usluga, negativno će se iskazati na kupovnu moć ukrajinskih građana", ističe se u analizi SB i procenjuje da zbog toga unutrašnja tražnja ove godine može opasti za oko osam procenata u odnosu na lanjski nivo.

Prihvatanje potpuno fleksibilnog kursa grivne može pomoći da se smanji vrlo visok negativni saldo tekućeg bilansa Ukrajine, navode se dalje u analizi SB, uz napomenu da će neznatan privredni rast u zemljama osnovnim trgovinskim partnerima Ukrajine uticati na pad tražnje njenih eksportnih proizvoda i usluga.

Ekonomisti SB smatraju da je za Ukrajinu sada najbolje da se opredeli za hitne strukturne promene u energetskom sektoru, radikalnu deregulaciju privrede, oštru reformu javnih službi i preduzeća, sa ciljem da se poveća ukupna efikasnost ekonomije i smanji vrlo raširena korupcija.

"Ukrajina mora da sprovede strukturne reforme, smanji deficit budžeta i obim državnog duga", izjavila je sredinom ove sedmice u Vašingtonu potpredsednik SB za region Evropa i centralne Azije Laura Tak, uz napomenu da Kijev može od banke ove godine dobiti oko tri milijarde dolara kredita, ali samo pod uslovom da sprovede sve navedene reformske promene.

Moskovski dnevnik "Gazeta" piše da Ukrajina sada nema izbora i da će glatko pristati na sve zahteve MMF i SB samo da bi se domogla novca, jer je državna kasa potpuno prazna, a privreda zemlje se nalazi, prema priznanju zvaničnika u Kijevu, "u katastrofalnom stanju".

Privremeni predsednik Ukrajine i nacionalnog parlamenta Aleksandar Turčinov priznao je prošle sedmice da u državnoj blagajni "uopšte nema novca" i da se vlasti suočavaju "sa kolosalnim problemima zbog nestašice sredstava u penzionom fondu i lošeg stanja bankarskog sektora".

Turčinov je krivicu za sadasnje kolapsno stanje ukrajinske ekonomije prebaciona na prethodno rukovodstvo zemlje koje je, inače, uporno odbijalo da prihvati sve navedene zahteve MMF i SB za reforme, pravdajući to tvrdnjama da bi takve promene "odvele privredu zemlje i pravu katastrofu, a široke slojeva stanovništva u bedu".

Bivši ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, koji je posle nasilne smene 22. februara izbegao u Rusiji i tvrdi da je on i dalje legitimni šef države, prihvatio je, inače, 2010. godine stend baj aranžman sa MMF u vrednosti oko 15 milijardi dolara, ali je nakon dobijanja prve tranše kredita odbio dalje da ga ispunjava.

Prema mišljenju nekih ukrajinskih ekonomiskih stručnjaka, na koje se poziva moskovska "Gazeta", lako se može dogoditi da i nove vlasti Ukrajine postupe slično Janukoviču. Taj scenario je naročito izgledan ukoliko, već pre kraja ove godine dođe, zbog drastičnog pada životnog standarda, do masovnih socijalnih nereda, imajući u vidu i činjenicu da su plate i zarada Ukrajinaca i sada među najmanjima u regionu jugoistočne Evrope.