Gasprom: Ako neće Zapad, hoće Azija

"Južni tok će se graditi i biće završen, a Gasprom će dati sve od sebe", rekao je generalni direktor Gaspromove ćerke-firme Gasprom proizvodnja Urengoj Sergej Mazanov novinarima u obilasku najvećeg kopnenog nalazišta gasa u severnom Sibiru.

Izvesnu dozu neizvesnosti u realizaciju tog projekta uneli su neusklađenost Južnog toka sa EU propisima i kriza u Ukrajini zbog koje postoje razmirice između Rusije sa jedne i SAD i EU sa druge strane. "Ako evropske zemlje traže alternative za snabdevanje gasom Rusija i Gasprom su spremni da izađu na azijsko tržište, ali ne bismo želeli da se to dogodi", rekao je Mazanov, čelnik kompanije koja sa godišnjom proizvodnjom od 100 milijardi kubnih metara gasa daje 20 odsto proizvodnje gasa u Rusiji.

Mazanov je na konferenciji za novinare u Novom Urengoju, gasnoj prestonici Ruske Federacije, naveo da se Gaspromu ne sviđa to što se politika umešala u poslovne odnose.

Na postavljeno pitanje o tome da li će se graditi Južni tok zbog krimske krize, Mazanov je odgovorio pitanjem - "da li vašim zemljama treba ruski gas" i dobio potvrdan odgovor od novinara zemalja na trasi gasovoda Južni tok.

"Evropske zemlje imaju potrebu za ruskim gasom, jer je to najrentabilniji i ekološki najčistiji energent. Mi smo spremni da u roku od jednog sata počnemo isporuke gasa za Južni tok", naglasio je Mazanov.

On je kazao da Gasprom "za sada ne oseća nikakve promene i radi kao i pre" dodajući da ruska vlada nije tražila nikakve izmene u poslovanju preduzeća Gasprom proizvodnja Novi Urengoj.

Na konferenciji za novinare rečeno je i da je Gasprom u 2013. godini povećao za 30 odsto izvoz gasa u evropske zemlje i da ta činjenica dovoljno govori o evropskim potrebama za ruskim gasom.

Mazanov je rekao da je procena o isplativosti projekta Južni tok doneta i na osnovu planova za proširenje proizvodnje u Novom Urengoju.

On je rekao da bi trebalo prevazići nesuglasice sa evropskim partnerima i da je Gasprom otvoren za saradnju sa svim evropskim i američkim partnerima, od kojih kupuje opremu.

Prema rečima Mazanova, ne očekuje se nova gasna kriza, a ukoliko se ipak dogodi, to neće mnogo uticati na poslovanje Gasproma, kao i da Gasprom nije imao velike posledice tokom poslednje gasne krize 2009. godine. "Nije nam drago da se zbog situacije u Ukrajini i razmimoilaženja između SAD i Rusije u to umešala i EU i trebalo bi razdvojiti politiku i biznis", naglasio je on.

Zamenik generalnog direktora Gasprom proizvodnje Novi Urengoj Nikolaj Tuča je rekao da se već sada vode pregovori sa azijskim zemljama o prodaji ruskog gasa.

"Tako da Rusija neće mnogo izgubiti ako se Zapad zatvori za ruski gas", istakao je Tuča.

Međunarodni gasovod Južni tok, projekat koji je pokrenula ruska državna kompanija Gasprom da bi se u isporukama gasa za Evropu zaobišla Ukrajina, vredan je više od 16 milijardi evra i trebalo bi da počne isporuke krajem 2015.

Plan je da se ruski gas cevima ispod Crnog mora i kopnom preko Bugarske, Srbije, Madjarske i Slovenije dovede do potrošača u jugoistočnoj i zapadnoj Evropi, a prvi radovi su započeti na ruskoj obali Crnog mora, u Bugarskoj i Srbiji.

Gradnja deonice Južnog toka u Srbiji zvanično je počela 24. novembra 2013. i trebalo bi da bude završena za dve godine, čime će Srbija dobiti drugi pravac snabdevanja ruskim gasom.

Vrednost tog dela projekta je 1,9 milijardi evra, a realizuje ga preduzeće Južni tok Srbija, u kojem Gasprom ima 51 odsto, a Srbijagas 49 odsto vlasništva.