Investitori čekaju kiparsko rešenje

Naime, uz rešenje ostrvskog problema, normalizacija odnosa Kipra s Turskom olakšala bi željenu eksploataciju podmorskih rezervi prirodnog gasa u istočnom uglu Sredozemlja.

Ovih dana se odlučuje o velikim investicajama za organizaciju eksploatacije gasa koje je u poslednjih pet godina otkrila američka kompanija Nobl između obala Izraela i Kipra. Turska je i potencijalni glavni kupac, i tačka za transport gasa cevovodom ka zapadu Evrope, ali njen spor s Kiprom sprečava bilo kakvu saradnju.

Ankara je zapretila da će bojkotovati kompanije koje su u to uključene, a Tatna mornarica Turske je nedavno ometala traganje stranih brodova za gasom, dok je štitila svoje.

Predstavnik Totala na Kipru Žan-Lik Poršeron rekao je da će, kada investicije budu iznosile nekoliko milijardi evra za proizvodnju i izvoz, kompanije zahtevati potpunu bezbednost svojih objekata.

Međutim, Turska koja od 1974. godine drži pod vojnom okupacijom severnu trećinu Kipra, protivi se da Republika Kipar kojom upravljaju Grci, istražuje i eksploatiše gas. Stručnjaci smatraju da je za prevoz kiparskog, ali i libanskog i izraelskog gasa nuzan sporazum Turske i Kipra jer bi rešenje bila izgradnja gasovoda korz Tursku.

Procenjen na dve do tri milijarde evra, taj gasovod bi već na kratak rok bio "najprofitabilnije, najjeftinije i najbrže rešenje za transport gasa ka Evropi", rekao je Hju Poup iz Međunarodne krizne grupe (International Crisis Group).

Predsednik Republike Kipar Nikos Anastasijadis i vođa kiparskih Turaka Derviš Eroglu su potvrdili prošle nedelje da žele rešenje za ujedinjenje podeljenog ostrva.

Predsednik Anastasijadis i Derviš Eroglu, vođa "Turske republike Severni Kipar" (TRNC) koju je na okupiranom severu Kipra proglasila turska vlast, obnovili su 11. februara pregovore posle dvogodišnjeg prekida.

Ove godine se navršava 40 godina od podele Kipra turskom okupacijom severne trećine ostrva gde je mahom turska manjina. Tu je Turska 1983. proglasila TRNC koju priznaje samo Ankara. Turska tu drži 5.000 vojnika, a dovela je i više od 40.000 kolonista.

Kipar je i pre turske vojne intervencije bio duže od decenije podeljen "zelenom linijom" razdvajanja kojom trupe UN sve do danas sprečavaju međunacionalne sukobe. Uvod u tursku okupaciju 1974. bio je puč u Nikoziji, koji su izvele snage bliske vojnoj hunti koja je tada vladala u Grčkoj i pokušala da to udaljeno sredozemno ostrvo pred obalama Turske, pripoji Grčkoj.

Kipar je član Evropske unije od 2004, ali članstvo važi samo za slobodan deo zemlje, pošto je pokušaj UN za ujedinjenje propao u predvečerje prijema, zbog odbijanja kiparskih Grka da na referendumu prihvate dogovoreno rešenje jer su smatrali da privileguje Turke.