"Grčka ekonomija biće kao kosovska"

Evropa će dozvoliti Grčkoj da truli. Sa još jednim paketom, zemlja će ući u stečaj, i nastaviti da klizi ka stanju sličnom onom na Kosovu, kaže Janis Varufakis.

Svet

Izvor: BIF

Sreda, 04.09.2013.

17:39

Default images

Janis Varufakis, grčki ekonomista kaže da je kancelarka Angela Merkel bila u pravu kada je rekla da Grčka nije trebalo da bude primljena u evrozonu.

"Zbog načina na koji je dizajniran evro, Grčka nije jedina koja nije imala nikakve šanse da preživi bez velike društvene katastrofe u evrozoni. Isto važi i za ostale periferije i, takođe, za... Francusku".

Objašnjava da bi Evrozona morala da ima odgovarajuću bankarsku uniju ( za razliku od one koja se trenutno " sprovodi "), neki stepen zajedništva u smislu javnog duga, kao i investicioni mehanizam velikih razmera koji reciklira viškove u formi proizvodnih investicija u regione/zemlje koje imaju deficite.

Da li je obim prilagođavanja s kojim se suočava Grčka ( posle prihvatanja prethodnih rundi spasavanja ) bez presedana?

"Da. Posebno imajući u vidu da spasavanja nemaju svrhu rešavanja problema Grčke. Originalni scenario spasavanja je bio cinični trik za prenos gubitaka iz knjiga nemačkih i francuskih banaka na ramena grčkih , nemačkih i francuskih poreskih obveznika. Sa drugim i trećim krugom spasavanja se samo pokušava da se sakrije istina o prvom".

Da li biste rekli da je neverovatno da je Grčka bila u stanju da ( jedva ) zadrži socijalnu koheziju?

Ne baš. Velika depresija ima tendenciju da deprimira ljude psihološki u meri da oni budu spremni da prihvate i neprihvatljivo. Bar za neko vreme.

Da li bi se Nemačka održala ucelo, da je morala da sprovede takve drakonske mere ?

Ni pod kojim uslovima . U svakom slučaju, nemački rukovodstvo je bilo prvo koje je odlučilo da odstupi od mastrihtskih kriterijuma kada je biralo između duboke i blaže recesije. Naravno, Nemačka to je sebi mogla da dozvoli zato što je jedna od zemalja Evrozone sa suficitom. Kao što je to uvek slučaj, pravila se ne primenjuju jednako za zemlje sa suficitom i one sa deficitom (budžeta) bilo koje valutne unije u režimu fiksnog deviznog kursa.

Zašto je na Grčku prebačen toliki teret krivice za evro- krize, kada veće ekonomije kao što su Španija i Italija predstavljaju veću pretnju Evrozoni ?

Zato što je Grčka bila kanarinac u rudniku. Ona je bila prva i najrovitija ekonomija koja je izdala zajedničku tajnu da je konstrukcija Evrozone manjkava. Tako je postala glavni kandidat za žrtvenog jarca.

Da li verujete da je jedan od razloga zašto je grčka finansijska kriza toliko snažna to što je reč o vrlo mladoj demokratiji?

Ne , ne verujem. Možda je koren problema ( koji je povezan sa našim diktatorskom prošlošću, sličnom italijanskom iskustvu ) nesposobnost grčke elite da se ponaša kao nacionalna elite. Umesto toga, ona cedi zemlju vođena obećanjem da će reformisanjem institucija stići do nečega što se nejasno naziva "Evropom". Avaj, ' Evropa ' nije ni zainteresovana niti je sposobna za takav podvig.. U početku, "Evropa" je bila zainteresovana za Grčku, kao za tržište sa niskim nivoom privatne zaduženosti. Sada, samo želi da se toga oslobodi, ali ne zna kako to da uradi bez gubitka Španije, Italije i , na kraju , Francuske.

Šta mislite da je odgovor na probleme Grčke ?

Da isproba politiku koju nikada pre nismo isprobali: da budem iskrena, i unutar institucija EU i u javnosti:grčka država je nesolventna, spasilački paketi su stvorili novu kleptokratija među našim bankarima, a četvorostruka kriza (banke , dug , investicije i siromaštvo ) ne mogu se rešiti kroz nove kredite koji nameću još veću štednju ( koja smanjuje prihode iz kojih rastući dugovi moraju biti otplaćeni).

Da li mislite da treći paket pomoći rešiti bilo koji od grčkih problema, ili Trojka samo "kupuje vreme"?

Nijedan paket spasavanje nije imao svrhu rešavanja problema Grčke . Originalni paket spasavanja je bio ciničan trik za prenos gubitaka iz knjiga nemačkih i francuskih banaka na ramena grčkih , nemačkih i francuskih poreskih obveznika . Drugi je bio samo priznanje da su uslovi koji su bili nametnuti Grčkoj nemogući za ispunjenje. Slično je i sa ovim koji se sada priprema: Grčka se obavezala da, kao deo druge tranše spasavanja vrati Trojci € 27 milijardi evra od vremena kada krediti presuše u aprilu 2014, do kraja 2016. To bi zahtevalo primarni suficit od skoro 5% svake godine u naredne tri godine, a sve to bi trebalo da bude prebačeno iz zemlje koja krvari u kofere Trojke . Svako zna da je to nemoguće ekonomski, i eksplozivno politički. Dakle, to je ono što oni predlažu da uradite: usvojite " omiljeni trik "bankara produženja i proširenja loših kredita. Oni će, u praksi, omogućiti da grčka vlada ne otplatiti gotovo ništa između 2014 i 2016 (oni će, u stvari , smanjiti interes na nulu u tom periodu) i produžiti rok otplate glavnice plus kamate za još desetak godina. Na ovaj način, oni će biti proširiti grčki stečaj do u nedogled.

Da li postoji mogućnost da Grčka ' preživi ' unutar evra? Ili je stečaj neminovan?

Grčka je bankrotirala već dva puta i uradiće to po treći put – jer smanjenje kamatnih stopa u kombinaciji sa produženjem roka otplate je efikasno smanjenje dugove prema Trojci. Dakle, bankrot se već desio, ali u dozama. Može li Grčka opstati unutar evra ? Moj odgovor je da Evropa planira da joj dozvoli da propada unutar Evrozoni, klizeći ka stanju koje podseća na kosovsko. Da li će Grci to tolerisati? Verovatno. Međutim, najhitnije i najzanimljivije pitanje je: može li evro da preživi? Ne sumnjam da, ako se nastavi sadašnja politika, to neće biti slučaj.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 20

Pogledaj komentare

20 Komentari

Možda vas zanima

Puca prijateljstvo: Kina okreće leđa Rusiji? 35
Svet

Puca prijateljstvo: Kina okreće leđa Rusiji?

Kineski izvoz u Rusiju opao je u martu, prvi put od sredine 2022. godine, zbog sve većih pretnji Vašingtona da će uvesti sankcije Pekingu ako kineski izvozni proizvodi pomognu Moskvi u ratu protiv Ukrajine.

8:11

18.4.2024.

1 d

Podeli: