Konačno:EU menja ekonomsku politiku

A članice evrozone i cela Unija moraće da radikalno promene dosadašnju politiku štednje, tvrde dobro obavešteni izvori u Briselu i Berlinu.

Nemačka štampa piše da će prvi znak uvođenja nove ekonomske politike u evrozoni biti odluka ECB da na sastanku bančinog operativnog rukovodstva 2. maja snizi sadašnju nisku baznu kamatnu stopu od 0,75 odsto na 0,50 procenata, prenose novinske agencije iz Berlina.

Očekivano labavljanje bazne kamate ECB uslediće, kako navode komentatori u Briselu, nakon objavljivanja podataka o rekordnom rastu nezaposlenosti u Španiji i Francuskoj, o padu prihoda vodećih evropskih kompanija u prvom kvartalu i sve jačem socijalnom nezadovoljstvu u većini zemalja EU.

Podaci Statističke službe EU, Evrostat, za februar ove godine pokazuju da je u tom mesecu nivo nezaposlenosti u dve najugroženije članice Unije - Grčkoj i Španiji - premašio 26 odsto, što je drastično iznad nivoa beleženog pre izbijanja tekuće dužničke krize.

Od 27 članica EU dvocifrena stopa nezaposlenosti se sad beleži u 15 zemalja, a u grupi od 12 država, koje imaju manji broj lica bez posla, još nekoliko se približava tom kritičnom nivou.

Američki ekonomisti pogrešno savetovali

Ništa manje važan razlog za promenu evropske ekonomske politike od rastuće nezaposlenosti je i skandal oko ranije objavljenog izveštaja američkog instituta PERI u kome su eksperti te naučne institucije, Kenet Rogof i Karmen Rejnhart, na osnovu lažne analize savetovali Evropi - odmah po izbijanju grčke družničke krize - da se opredeli za politiku stroge štednje.

Rogof i Rejnhart, inače poznati američki ekonomisti, proanalizirali su vezu deficita budžeta, nivoa državnog duga i tempa rasta BDP-a 20 vodećih zemalja sveta u periodu 1946 - 2009. i zaključili da sve zemlje koje imaju nivo duga od 90 procenata BDP-a ne mogu da izbegnu pad privredne aktivnosti.

Ekonomisti koji pobijaju analizu Rogofa i Rajnharta tvrde, međutim, da je i pri nivou duga od 90 odsto u zemljama koje su poslužile kao uzorak za istraživanje, ostvaren prosečan rast veći od dva odsto i da su američki eksperti namerno "iskrivili" dobijene pokazatelje da bi dokazali svoju tezu o potrebi štednje.

Rajnhart i Rogof su, osim toga, u istoj analizi tvrdili da rastući deficit budžeta i nivo državnog duga u recesiji još više podrivaju poverenje investitora i tako dodatno otežavanju stanje privrede ugroženih zemalja.Tvrdnje tandema Rogof-Rajnhart je kao dogmu prva prihvatila nemački kancelar Angela Merkel i nametnula ostalim zemljama evrozone i EU, uprkos protivljenju stručnjaka ECB i mnogih poltičkih delatnika i eksperata u Evropi.

Stručnjaci ECB bili protiv mera štednje

Eksperti ECB su tada, doduše, upozoravali da ekonomiju zemalja koje su se nalazile u krzi, a to su bile Grčka i druge "periferne" članice evrozone, odlikuju niža proizvodnja i opadajuća potrošnja, i da u takvoj situaciji smanjivanje deficita ima za posledicu rast poreza, što još više otežava biznis.

Stručnjaci ECB su, takođe, navodili da će neizbežna posledica politike koju su preporučili američki ekonomisti, a tako zdušno podržala Merkel, biti oštar pad proizvodnje, skok nezaposlenosti i produbljivanje ekonomske krize, što se sve danas događa širom Evrope.

Pod moćnim i upornim pritiskom nemačkog kancelara i njene vlade, Evropa se opredelila za model stroge štednje, a jug Evrope se zbog toga suočio u jesen 2011. sa masovnim odlivom kapitala.

Protekle jeseni i ekonomisti MMF su priznali da je politika stroge štednje, koju je Nemačka nametnula ostatku Evrope, samo još više pogrošala njihovu ekonomsku situaciju.

Na promenu sadašnje restriktivne kreditno-monetarne i fiskalne politike u evrozoni i EU ukazao je proteklog ponedeljka i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

On je priznao da dosadašnja politika štednje i ograničavanja rasta svih troškova nije dala željeni rezultat i da se zbog toga moraju potražitu druga, efikasnija, rešenja.

Nemačko ministarstvo finansija se neposredno posle te izjave Baroza "ogradilo" od njegovih stavova, ali većina stručnjaka veruje da će se Evropa sada većinski odreći politike štednje i vratiti se "starom dobrom kenzijanstvu", koje podrzumeva značajnu ulogu države u vođenju ekonomske politike.