Operacija uspela, pacijent umro?

Rezultat dramatičnog sastanka u Briselu, koji je trajao do dva ujutru, jeste to da će Nikozija izbeći bankrot tako što će dobiti pomoć, ali pod uslovom da restrukturira svoje dve najveće banke – Banku Kipra i Laiki banku – čije će štediše, koji na računima imaju više od 100.000 evra, biti jednokratno oporezovani porezom od čak 30 odsto.

Premda je kiparski predsednik Nikos Anastasijades, prema izveštajima više agencija, nekoliko puta pretio da će radije dati ostavku nego pristati na mere kojima bi ugrozio status Kipra kao poreskog raja i ofšor zone za pretežno ruske klijente, konačna odluka će upravo uticati na to da Kipar i njegov bankarski sistem izgubi dosadašnju inostranu klijentelu.

Prema oceni komentatora "Fajnenšel tajmsa”, Kipar je preko noći postao ofšor bankarski centar bez bankarskog sistema. Suočen sa pretnjom da bi Kipar mogao da bude isključen iz evrozone, Anastasijades je prihvatio da se 4,8 milijardi evra prikupi tako što će Laiki banka biće podeljena na "dobru” i "lošu” banku, s tim da će ona "dobra” biti pripojena najvećem kreditoru na ostrvu – Banci Kipra. S druge strane, Banka Kipra će izvršiti "šišanje” svih depozita većih od 100.000 evra, koje uglavnom drže ruski državljani.

"Depoziti u Banci Kipra veći od 100.000 evra biće oporezovani stopom od oko 30 odsto”, izjavio je juče portparol kiparske vlade Hristos Stilijanides, prenosi AFP. „Važno je da smo postigli sporazum koji će nam omogućiti da pokrenemo ekonomiju i postavimo temelje za novi početak.”

"Ošišani" Rusi

Proteklih dana je u Moskvi objavljeno da veliki ruski biznismeni i neki "sitniji” ulagači imaju u kiparskim bankama oko 30 milijardi evra, od čega će oko četvrtina biti konfiskovana kada se novi paket primeni. Zbog toga mediji navode da u EU provejava strah da bi Rusija mogla da nadoknadi štetu zaplenom sredstava evropskih firmi koje posluju na ruskom tlu.

Briselski dogovor o spasu Kipra u prvoj reakciji ruski premijer Dmitrij Medvedev je ocenio kao nastavak otimačine tuđeg kapitala. On je, međutim, dodao da će Rusija "pažljivo proučiti posledice te krize”, posebno kakvo će biti njeno dejstvo na rusko i svetsko finansijsko tržište.

S druge strane, juče je ruski predsednik Vladimir Putin zatražio od Medvedevljeve vlade da u saradnji sa stranim partnerima radi na programu restrukturisanja ranije odobrenog ruskog kredita Kipru u vrednosti 2,5 milijarde dolara.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble rekao je da je posle sedmice "rata nerava” zadovoljan rezultatima dogovora. Ističući da je paket pomoći Kipru zasnovan na borbi protiv "pranja novca” i utaje poreza, Šojble je rekao da je uveren da će ga nemački parlament odobriti.

Imajući u vidu da je Kiprane zabrinuo postignuti sporazum i njen mogući uticaj na mnogobrojne bogate investitore koji su proteklih decenija došli na Kipar, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj je obećao da će im EU pomoći.

Uprkos ovoj najavi, u brojnim analizama svetski ekonomisti prognoziraju da će odlazak kapitala sa Kipra uticati na porast nezaposlenosti na ostrvu i pad životnog standarda. Zasad Kiprani osećaju samo nedavnu odluku parlamenta da uvede privremenu kontrolu prometa kapitala tako što na bankomatima mogu da podignu samo 100 evra dnevno.