Big Mek savetuje rublji da poraste

Rublja se našla među najpotcenjenijim valutama a stručnjaci smatraju da su autori indeksa blizu istine.

Indeks Big Meka je smišljen 1986. godine i zasniva se na teoriji pariteta kupovne moći. Odnosno, na odnosima između različitih valuta i određenog paketa robe i usluga.

Zašto Big Mek? – Sve je jednostavno: ovaj hamburger se prodaje u celom svetu, a u njegov sastav ulaze osnovne namirnice: meso, sir, povrće i hleb. U okolnostima idealne konkurencije dolarska vrednost Big Meka u celom svetu treba da bude ista. Međutim, nije tako.

Po podacima Ekonomista, on u Americi košta 4 dolara i 37 centi, u Kini jedva nešto preko dva i po dolara, a u Rusiji je još jeftiniji. Ukoliko se uporede cene u različitim zemljama, može se shvatiti koliko su "pravedne“ tekuće kursne liste. Ovaj neozbiljni indeks se toliko svideo ekonomistima da se čak pojavio termin – "buregernomika“ a samom indeksu Big Meka se posvećuju naučne disertacije. O čemu zapravo govori Big Mek? Najpotcenjenija valuta danas je indijski rupi – njegov tržišni kurs treba da bude viši za skoro 62%. Zatim slede valute JAR, Hongkonga, Ukrajine i Egipta. Rusija je na šestom mestu. Dolar po "burgernomici“ ne treba da košta 30 rubalja, već oko sedamnaest. Među potcenjenim valutama našle su se valute zemalja BRIKS i mnogih zemalja u razvoju, što je logično prema mišljenju stručnjaka.

One su uvek potcenjene u odnosu na paritet kupovne moći. I u skladu s razvojem nacionalnog deviznog tržišta, nacionalne ekonomije i jačanja "ugrađenosti“ ekonomije u sistem globalne podele rada ovi pokazatelji se zbližavaju. Ovaj proces se prilično brzo odvija za indijski rupi i prilično brzo za kineski juan.

Stručnjaci ističu da vrednost valute ni iz daleka ne odgovara uvek paritetu kupovne moći. Ponekad vlast ove ili one zemlje to čini svesno.

Vrednost valute s tačke gledišta pariteta kupovne moći na izvestan način predstavlja dugoročni orijentir oko kojeg teoretski kurs treba da varira. Često se dešava situacija da se valute decenijama kupuju i prodaju daleko od pariteta. To je povezano s mnogim faktorima ekonomskog karaktera: s investicionom privlačnošću ovih zemalja, s kursnim listama. Poznato je da mnoge zemlje jednostavno zadržavaju kurs svoje valute u određenim granicama. Tako je Banka Kine dugo vremena namerno držala niži kurs juana kako bi povećala konkurentnost kineske robe. Tek u prošloj deceniji vlasti KNR su prestale da primenjuju ovu politiku. Ima i precenjenih valuta. Na prvom mestu su venecuelski bolivar, norveška i švedska kruna.

Vrednost dolara je manje-više opravdana, a evro je nešto precenjen. Jurij Danilov smatra da će u dugoročnoj perspektivi većina valuta težiti ka paritetu u odnosu na kupovnu moć.

Izuzetak će činiti samo švajcarski franak: Zato što tokovi kapitala idu u ovu zemlju – tamo su banke, tamo se pouzdano čuvaju novčana sredstva. Zbog toga će švajcarski franak uvek biti precenjen. Najverovatnije će biti precenjene i neke valute koje iza sebe nemaju samo državnu blagajnu svoje zemlje, već i određene prirodne rezerve, kao na primer, norveška kruna.

Stručnjaci još savetuju da se ne vrši vezivanje za konkretne pokazatelje, već da se oni razmatraju dinamično. Samo tako se može shvatiti šta se dešava s ekonomijom i valutom ove ili one zemlje.

Cene proizvoda najvećeg svetskog lanca restorana brze hrane Mekdonaldsa služi i kao dokaz o precenjenosti kursa evra, tvrdi list Ekonomist u najnovijoj analizi.

Big mek u Srbiji košta 250 dinara, odnosno 2,24 evra, što našu zemlju stavlja ispod evropskog proseka.