Italija i Letonija protiv budžeta

"Iako je Letonija spremna da na konstruktivan način pronađe rešenje za postizanje dogovora, mogućnost dogovora sada deluje daleka, jer je finansijski predlog predsednika Evropskog saveta za Letoniju neprihvatljiv", izjavio je letonski ministar spoljnih poslova, Edgars Rinkevičs, a prenosi agencija AFP.

"Letonija ne može glasati u prilog tome", naglasio je on.

Predsednik Evropske unije, Herman Van Rompej, želi da umanji budžet EU za period 2014.-2020. za 75 milijardi evra, a ovonedeljni samit bi se mogao pretvoriti u sukob izmedju bogatih članica EU i siromašnijih perifernih članica.

Sa dva miliona stanovnika, Letonija je jedna od najmanjih članica EU. Ova država je 2004. ušla u evropski blok, korisnik je budžeta EU i oslanja se na evropske kohezione fondove. Pored Litvanije i Italija je spremna da na ovonedeljnom samitu Evropske unije stavi veto na sporazum o sledećem dugoročnom budzetu EU ukoliko on ne bude u skladu s njenim interesima, izjavio je danas italijanski ministar za evropska pitanja Enco Moavero.
"Italija je spremna da iskoristi veto ukoliko taj sporazum bude nepravičan i suprotan interesima italijanskih gradjana", rekao je Moavero i dodao da je "naš sadašnji utisak negativan i da bi mogao da nas navede da odbacimo taj sporazum".

Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej će na početku dvodnevnog samita u četvrtak izneti nove predloge u vezi budžeta EU za period od 2014. do 2020, vrednog bilion evra,oko kojeg države članice ne mogu da postignu dogovor, u nadi da će sprečiti da taj vanredni samit ne doživi preteću propast. Italija, jedna od 11 članica Evropske unije koje su neto davaoci novca u budžet tog 27-očlanog bloka, zahteva ukidanje rabata i popusta koje uživaju Britanija, Nemačka, Švedska i Holandija, prenela je francuska agencija AFP.

"Nećemo moći da prihvatimo sporazum koji nije u skladu sa principima pravednosti i solidarnosti", rekao je ministar. On je dodao da su Italija i Francuska dve članice EU koje su najviše kažnjene odobravanjem rabata Britaniji koji britanski premijer Dejvid Kameron odlučno brani u sadašnjim budžetskim pregovorima i koji je naročito glasan u svom protivljenju povećanju budžeta, zapretivši takodje stavljanjem veta na predlog tog dugoročnog budžeta.

Britanski rabat je prošle godine iznosio 3,6 milijardi evra. Veliki britanski godišnji budžetski popust je toj zemlji 1984. obezbedila tadašnja premijerka Margaret Tačer, kao nadoknadu Londonu koji dobija manje od nekih evropskih partnera iz fondova Zajedničke poljoprivredne politike (CAP).

"Gvozdena ledi" nije htela da pristane da Britanija uplaćuje velike svote u budžet EU, a da joj se iz istog budžeta vraća mnogo manje novca nego, na primer, Francuskoj, koja je najveći korisnik subvencija za poljoprivrednike.
Francuska i Italija, dva najveća korisnika CAP, takodje su najveći donatori britanskom rabatu. Evropskoj uniji, koja je već ionako značajno oslabljena ekonomskom krizom koja traje poslednje tri godine, prete nove traume na dvodnevnom samitu koji se održava 22. i 23. novembra, budući da postoje očigledne oštre podele izmedju onih zemalja koje su za štednju i onih koje su protiv, kao i izmedju bogatih i siromašnih članica.