Ekonomija Indonezije sve više jača

Ovo je procena američke konsultantske firme Mekinzi i ko, koja se pridružila poznatom američkom ekonomisti Nurijelu Rubiniju koji je prošle godine prognozirao da će Indonezija postati 10. na svetu privredna sila do kraja ove decenije, a šesta do 2030.

Predsednik Indonezije Sisulo Banbang Judojono je kao cilj postavio da se zemlja svrsta medju 10 vodećih svetskih sila do 2025.
Istraživačka i analitička grupa američke Siti banke je pak sugerisala da će Indonezija 2040. biti četvrta najveća privredna sila u svetu koja će sa 4,8 odsto učestvovati u globalnoj proizvodnji.
Uoči Poslovnog foruma Srbija - Indonezija u organizaciji Privredne komore Srbije (PKS) i Ambasade Republike Indonezije u Beogradu, generalni sekretar Ministarstva trgovine Dedi Saleh je izjavio da bi naša zemlja u bliskoj budućnosti mogla da postane jedna od najpoželjnijih destinacija za indonežanske investicije u regionu.
Saleh predvodi državno-privrednu delegaciju Indonezije, koja je za tu priliku doputovala iz Džakarte, u kojoj su zvaničnici ministarstava privrede, kao i poljoprivrede, Indonežanske trgovinske i industrijske komore i Indonežanskog koordinacionog odbora za investicije, kao i direktori i predstavnici više istaknutih kompanija iz te zemlje.
Indonezija je sa nominalnim ukupnim domaćim proizvodom (BDP) od 830 milijardi dolara u 2011. bila 16. na svetu, posle SAD koje su prve (15,1 bilion dolara), NR Kine (7,1 bilion) druge i Indije (1,8 biliona) na 11. mestu.
“Indonezija, za razliku od tipičnih azijskih 'tigar' privreda, raste kao posledica potrošnje, a ne (samo) izvoza i proizvodnje", naveo je Mekinzi u upravo objavljenom izveštaju pod naslovom “Privreda arhipelag: oslobadjanje potencijala Indonezije. ” Indonezija je najveći arhipelag na svetu koji čini preko 17. 500 ostrva rasutih na razdaljini kao od Londona do Istanbula i na površini od 1,9 miliona kvadratnih kilometara. Po Mekinziju, država-arhipelag se brzo urbanizuje podstičući prihode i povećavajući potrošnju, dve veće srednje klase i mladog stanovništva.
U Indoneziji će to 2030. godine postojati potrošačka klasa od 135 miliona ljudi, a toj zemlji će trebati 113 miliona kvalifikovanih radnika. Do 2030. će Indonezija dodati 90 miliona ljudi potrošačkoj klasi u zemlji, više nego ijedna zemlja u svetu, sa izuzetkom Narodne Republike Kine i Indije.
U Indoneziji domaća potrošnja čini dve trećine BDP, a u potrošačkoj klasi je 45 miliona ljudi. Pripadnici potrošačke klase u Indoneziji su oni čija je godišnja neto primanja veća od 3. 600 dolara. Indonezija je sa blizu 240 miliona stanovnika sada četvrta u svetu, posle NR Kine, Indije i Sjedinjenih Američkih Država.
Indonezija ima najveću privredu u jugoistočnoj Aziji, a u decembru 2011 i u januaru ove godione su joj vodeće svetske kreditne agencije dodelile investicijski status.
Mekinzi je istakao nekoliko ključnih tačaka koje su do sada doprinosile napretku privrede Indonezije - njenu stabilnost, potrošnju kao pokretačku snagu, pojavu novih ekonomskih centara i smanjivanje doprinosa sirovina u BDP. Prema konsultantskoj kompaniji “možda je naveće iznenadjenje privrede Indonezije što pokretač njenog nedavnog razvoja nije bilo obilje radne snage, već poboljšanje njene produktivnosti.”
U Mekinziju su izračunali da će 2030. Indonezija nuditi 1,8 biliona dolara (5,51 bilion rupija, RM) vredne sektore usluga, poljoprivrede i ribolova, te sirovina i obrazovanja.
Samo će sektor usluga u Indonziji 2030. vredeti 1,1 bilion dolara. Da bi Indonezija ostvarila ambiciozne ciljeve u narednim decenijama, potrebno je po Mekinziju da se pozabavi problemima preterane birokratije i korupcije, pristupu kapitalu i zagušenjima u infrastrukturi.

“Trebaće da se Indoneziji pozabave kako da na najbolji način podstaknu produktivnost i reše probvlem nejednakosti”, navedeno je dalje u izveštaju.
Takodje, potrebno je da u Indoneziji bude obezbedjena prosečna godišnja stopa rasta BDP od šest odsto, umesto sadašnjih pet.
U drugom kvartalu ove godine indonežanski BDP je porastao po stopi od 6,4 odsto, višoj od očekivane i nasuprot kretanjima u globalnoj privredi.