Pet mitova o evropskoj krizi

Postoji pet mitova o evropskoj krizi, a prvi je da Evropljani nikada neće delovati ujedinjeno, tvrdi Fred Bergsten, direktor Peterson instituta za ekonomiju.

"Evrozona nikada neće postati Sjedinjene evropske države, a kakofonija kritike na evropskom kontinentu i dalje će plašiti tržišta. Ali, na ovaj izazov zemlje evrozone su odgovorile zadivljujuće brzo", piše Bergsten.

"Evropska centralna banka (ECB) je izdvojila još nekoliko biliona, poput američke centralne banke Federal Reserve, te je upravo potvrdila da će učiniti sve što je potrebno da se izbegne katastrofa", dodaje u tekstu Bergsten.

Kao drugi mit navodi bojazan da bi izlazak Grčke iz evrozone zapečatio sudbinu jedinstvene evropske valute.

"Ako Grčka izađe iz monetarne unije, to bi zapravo ojačalo valutu .... kada bi se rešila Grčke, evrozona bi mogla da izađe jača", smatra američki stručnjak. Takođe tvrdi da bi rezultat za Grčku bio potpuno haotičan da bi druge zadužene zemlje još odlučnije poradile na smanjenju svojih deficita i ubrzale reforme ne bi li izbegle sudbinu Grčke.

Treći mit odnosi se na tvrdnju da nemački poreski obveznici nikada neće pristati na vađenje iz škripca grčkih, (ili španskih ili italijanskih) penzionera.

"Nemačka jeste i biće glavni blagajnik Evrope, kukajući i žaleći se i tražiti stroge mere štednje i reforme, ali će uvek 'iskeširati' koliko je potrebno da se evrozona održi, prvo, Nemci neće rizikovati da ponovo unište Evropu, a osim toga, nemački model privrede zasnovan na izvozu počiva na evru ", ocenjuje Bergsten.

Takođe ističe da su nemačke banke uveliko prisutne u zaduženim zemljama, pa će ih nemački poreski obveznici morati da spašavaju ukoliko to ne uspeju Italija ili Španija.

Četvrti mit koji treba srušiti, kaže autor, je tvrdnja da će se glasači pobuniti i ekstremisti ojačati ako se nastavi sa strogim merama štednje.

"Jedna od zapanjujućih aspekata evro krize do sada je da je politički centar opstao u svakoj zaduženoj zemlji, uključujući i Grčku gde su glasači nakratko 'koketirali' s protivnicima mera štednje i reformi", piše Bergsten. Priznaje, međutim, da su Evropljani strogim merama štednje pridodali i mere za podsticanje privrednog rasta.

Peti mit govori da će kriza u Evropi izbiljno naškoditi američkoj privredi i da bi čak mogla presuditi u američkim predsedničkim izborima.

"Recesija u Evropi je, nema sumnje, umrtvila izvoz i smanjila korporativnu zaradu u SAD-u, oslabila zapošljavanje i poljuljala poverenje investitora, i možda srezala naš BDP za 1%. Ali nove vodeće ekonomije, predvođene Kinom i Indijom, čine polovocu svetske privrede i nastaviće se širiti u daljoj budućnosti tempom od oko 6% godišnje. To je sporije nego pre, ali će globalna privreda, uključujući i američko, držati snažnim. Osim toga, SAD ima koristi od nevolja koje su snašle Evropu jer kriza svetski kapital preusmerava u dolar ", piše Bergsten i zaključuje da su SAD, pa tako i predsednički izbori, zaštićeni od posledica ekonomske krize u Evropi.