Ministarstvo brine za Gasprom

Na domaćem tržištu to je uvećanje tržišnog udela nezavisnih proizvođača, između ostalog najveće od njih – kompanije Novatek.

Prema rezultatima prošle godine udeo privatnih proizvođača gasa na ruskom tržištu dostigao je 25% i nastavlja da se uvećava.

Međutim, najviše od svega vlada se plaši za situaciju na stranom tržištu, pošto 75% ukupne zarade Gasproma formiraju upravo isporuke gasa za izvoz. Glavno strano tržište ruskog holdinga je Evropa, gde se sada vrši ozbiljan pritisak na isporučioce gasa zbog viška ponude

Za nekoliko godina situacija može da se pogorša. 2016. godine punim kapacitetom u SAD treba da prorade terminali za izvoz gasa. Ministarstvo za ekonomski razvoj smatra da dolazak američkog gasa može snažno da udari po Gaspromu, pošto će on morati da koriguje svoju politiku cena.

"U prvom redu Amerikanci žele da promene pravila igre na izvoznom tržištu. I uglavnom će se to ticati principa „uzmi ili plati“, koji sve vreme koristi Gasprom. To je kada potrošač plaća kvotu za ugovoreni gas, ali ne za potrošeni. Šta žele Amerikanci, oni žele da ukinu ovu kvotu, tačnije potrošač će dobiti pravo da ne plati dodatno za to što uzima manje gasa".

Kao glavnu maru sprotstavljanja negativnim faktorima na stranom i domaćem tržištu Ministarstvo za ekonomski razvoj vidi povećanje efikasnosti investicija. Resor poziva Gasprom da se još jednom uveri u svrsishodnost svih svojih investicionih programa, kao i da smanji troškove izgradnje, remonta i druge kapitalne troškove. Sam Gasprom pismo Ministarstva za ekonomski razvoj nikako ne komentariše, ali sudeći po izjavama predstavnika firme u poslednje vreme, teško da kompanija deli zabrinutost ministarstva zbog jeftinog gasa iz škriljaca iz SAD.

Tako je nedavno predsednik Gasproma Aleksej Miler izjavio da je prisustvo gasa iz škriljaca u Evropi sada praktično neprimento. U vezi sa tim za sada nema potrebe da se nešto preduzima. Po mišljenju nezavisnog analitičara Dmitrija Adamidova, stav državnog holdinga je vrlo osnovan, jer perspektiva razvoja ekspluatacije gasa iz škriljaca i dalje izaziva sumnje.

Zaista, mnogi analitičari smatraju da ekspluatacija gasa iz škriljaca košta mnogo više nego što izjavljuju kompanije koje ga proizvode. I bez obzira na to što godišnji troškovi petrohemijskih kompanija za aktive vezane sa gasom iz škriljaca iznose desetine milijardi dolara, u praksi ove investicije rizikuju da se ne isplate.

Ako uzbuđenje oko gasa iz škriljaca utihne, i takva proizvodnja goriva ne opravda očekivanja, planovi američkih isporučilaca da izvoze gas u Aziju i Evropu će biti u opasnosti.

Jer u tom slučaju terminali za izvoz gasa koji će biti izgrađeni u SAD narednih godina, biće praktično prazni. U vezi sa tim gasno tržište Starog Sveta neće osećati takav višak ponude koji plaši činovnike iz Ministarstva za ekonomski razvoj. To znači, ravnomerni razvoj Gasproma ništa ne ugrožava.