Kako što bolje unovčiti Boga?

Osim manastira tu su i najnovije tehnološke aplikacije za brzu dojavu Sudnjeg dana, kao i pornografski besteseleri iza kojih stoji Katolička crkva.

Najava budističkog manastira Šaolin, starog 1.500 godina, da namerava da izađe na berzu radi dodatnog prikupljanja finansijskih sredstava, izazvala je krajem burnu reakciju visokih kineskih zvaničnika.

Oni su istakli da bi to "veoma povredilo religiozna osećanja građana“.

Iako na prvi pogled deluje da se ne zna šta je u ovoj vesti čudnije, ništa u njoj nije toliko neobično za ovog azijskog džina.

Novost u ovoj zemlji nije ni izlaženje na berzu kompanija čije je poslovanje povezano sa eksploatacijom kineske kulturne baštine. Na primer, na Šangajskoj berzi se trguje akcijama Huangšana, ili Žute planine u provinciji Anhui, koja je pod UNESCO-vom zaštitom, a na berzi u Šenženu akcijama kompanije „Emei Šan turizam“, koja je komercijalizovala čuvenu svetu planinu Emei na jugozapadu Kine.

Međutim, čini se kako je najnoviji pokušaj poznatog religioznog svetilišta da izađe na berzu ipak prevršio meru. Pomenuti poslovni plan formulisale su još 2009. lokalne vlasti. Tada je i najavljen izlazak na honkonšku ili šangajsku berzu u naredne dve do tri godine. Prodajom tih akcija moglo bi se prikupiti milijardu juana (oko 150 miliona dolara).

Planirano je da „CTS Songshan Shaolin“ kao deo svojih prihoda ima i zaradu od prodaje ulaznica za hram „Šaolin“, koje godišnje donesu 22 miliona dolara.

U planu je bilo da IPO dodatno podigne vrednost brenda koji je stvorio Shi Yongxin, monah koji se nalazi na čelu hrama. Kritičari mu prigovaraju da je kolevku zen budizma pretvorio u „holivudsku atrakciju“ i da se ponaša kao filmski producent koji u dvorištu hrama organizuje borilačke turnire i izbore za mis. Kritike se odnose i na Šijev način života, jer poseduje luksuzne automobile i tehničke uređaje, i nosi skupocene haljine od brokata, na kojima samo zlatni konac, kojim su protkane, košta oko 5.000 funti. No, čini se da je kontraverzni monah biznismen puka naiva u poređenju sa pojedinim kolegama iz Katoličke crkve. Podatak da nemački izdavač „Weltbild“ odlično zarađuje na izdavanju knjiga pornografske proze ne bi čudio da kuća nije u stopostotnom vlasništvu Katoličke crkve, odnosno Saveza nemačkih biskupija.

„Weltbild“, čija filijala „Blue Panther Books“ štampa i prodaje i knjige o satanizmu, crnoj magiji i ezoteriji. Inače, „Weltbild“ zapošljava preko šest hiljada ljudi i slovi za drugog najvećeg onlajn dobavljača knjiga u Nemačkoj, odmah iza „Amazona“, sa godišnjim prometom od 1,65 milijardi evra.

Protiv takvog ponašanja Katoličke crkve su se u međuvremenu pobunili i njeni vernici, pa je tako katolički časopis „Pur“ objavio članak nazvan „Biskupi kao porno producenti“. Crkva se nije odmah službeno oglasila, ali su zato nemački mediji nisu štedeli na provokativnim naslovima.

Na kraju je morao da reaguje lično Papa, koji je u novembru prošle godine naložio detaljnu istragu o ovom skandalu i pokrenuo inicijativu za prodaju „Weltbilda“ do kraja ove godine.

Ipak, čini se da su u pogledu „diversifikacije“ poslovanja i podrške najnovijih tehnologija, najnapredniji američki protestanti - pre svega raznolike nove sekte, od kojih su trenutno najpopularnije one koje svaki čas najavljuju skorašnju propast sveta.

Jedan od najpoznatijih je devedesetogodišnji evangelistički propovednik iz Kalifornije Harold Camping, koji Armagedon najavljuje i odlaže još od 1994. godine, i mada je svaki njegov „fatalni datum“ omašio, samo u marketing je uložio milione dolara. A to je tek deo prikupljenih sredstava lakovernih pristalica, od kojih su neki kao donaciju poklonili celokupnu imovinu. S obzirom da je sve više „apokaliptičara“ u današnjoj sveopštoj krizi duhovnih vrednosti - ali i prihoda na posustalom globalnom tržištu - jadu su se dosetile i IT kompanije. Tako je, na primer, firma „E-Ink“ napravila aplikaciju za pametne telefone nazvanu Rapture Detector, koja će pretplatnicima poslati SMS sa najavom da za pola sata stiže Sudnji dan.

Tih pola sata bi trebalo da bude dovoljno da se grešni pretplatnik pokaje i pridruži ostalima koji će biti spašeni. Nekoliko američkih kompanija su se specijalizovale za slanje oproštajnih e-mailova koje su njihovi klijenti, vernici, napisali onima koji neće biti uzneseni na nebo. Naravno, naknadu vernici plaćaju pre nego što nastupi Apokalipsa, jer bi to sa onoga sveta, i pored naprednih tehologija, bilo prilično neizvesno.

Preduzetnički žar povodom smaka sveta iskazuju i preduzeća u drugim delatnostima. Kalifornijska kompanija „Rapture Wear“ prodaje nakit sa biblijskim stihovima, koji asociraju na Apokalipsu, za poklon dragim ali neverničkim osobama, koje će zato ostati na Zemlji tokom smaka sveta.

Apokaliptički biznis ne zanemaruje ni životinje. Šezdesetdvogodišnji Bart Centre, deklarisani ateista iz Nju Hempšira prodaje polise osiguranja za ljubimce ljudi koji očekuju da će biti preneseni u Raj u koji, nažalost, ne primaju životinje. Budući da su vlasnik i radnici tog "osiguravajućeg zavoda" nevernici - pa ih Sveti Petar sigurno neće propustiti u odabrano društvo - uverili su klijente da će se oni brinuti za njihove pse, mačke, iguane i krokodile na Zemlji, „pa makar Planetu zahvatio pakleni oganj“.

Broker sa Vol strita, tridesettrogodišnji Hristo Miškov, poreklom Bugarin, zamenio je njujoršku berzu monaškom rizom u jednom bugarskom manastiru i postao otac Nikanor. Na ovaj korak odlučio se, kako kaže, kada je uvideo posledice koje je izazvala finansijska kriza, za koju je uveren da će na kraju doneti dobro čovečanstvu, jer će ga odučiti od nepodnošljive grabežljivosti.