Može li Indija da ugrozi Kinu?

Kina učestvuje sa 95 odsto u svetskoj proizvodnji metala retke zemlje, koji imaju primenu u raznim elektronskim uređajima, od baterija za mobilne telefone do televizora sa ravnim ekranom.

Od 2010. godine SAD i drugi veliki potrošači metala retke zemlje su počele da negoduju jer je Kina ograničila izvoz tih minerala, povećavši izvozne carine i smanjivši kvote, što je podiglo cene, piše Volstrit Džornel.

Izvozne kvote za retke zemlje su smanjene za 40 odsto, tako da će Kina zbog ograničenog izvoza na strana tržišta isporučiti najviše 10,546 miliona tona retke zemlje.

Svoju odluku zvanični Peking je obrazložio željom da primora najveće kompanije da pokrenu proizvodnju u Kini u zamenu za pristup mineralima.

Indijska državna kompanija "Indian Rare Earths" koja je 2004. godine obustavila eksploataciju retke zemlje jer nije bila u stanju da konkuriše Kini po cenama, u istočnoj državi Orisa gradi fabriku koja bi trebalo da počne sa radom u septembru.

Vlada Indije sem toga poseduje dva broda, koji će istraživati minerale morskog dna kod južne obale zemlje. Na dnu okeana nalaze se brojna nalazišta metala retke zemlje, koja nikad nisu komercijalno eksploatisana. Indijski naucnici su već odredili površinu od 2.500 kvadratnih kilometara na kojoj će se vršiti istraživanja.

Pojedini eksperti medjutim sumjaju da će Indija uspeti da realizuje svoje planove u bližoj budućnosti. Ukoliko i ostvari svoje planove i pokrene novu fabriku kapaciteta 11.000 tona metala retke zemlje godišnje, Indija će ostati daleko iza Kine, koja je prema podacima Geološke službe SAD 2010. godine proizvela 130.000 tona.

Indija sem toga može da se suoči sa teškoćama u privlačenju investicija za izgradnju fabrika, izjavio je strateg američke investicione kompanije "Casey Researć" Luj Džejms. On ističe da investitore može da zastraše korupcija i birokratija u rudarskom sektoru. Indijska vlada vodi pregovore sa Japanom oko ulaganja u izgradnju fabrike u Orisi, ali za sada nije postigla sporazum.

Realizacija strategije Indije uslovljena je ne samo ekonomskim faktorima, već i geopolitičkim suparništvom sa Kinom. Ove dve zemlje su vodile pograničan rat 1962. godine u kome je Peking izašao kao pobednik i od tada su odnosi dve zemlje zategnuti.

Indijski ministar za industriju Ašvani Kumar je ranije prošlog meseca izjavio da je Kina objavila da ima teritorijalne pretenzije upravo na tom mestu gde je planirana eksploatacija metala retke zemlje.

Najveći proizvdjač metala retke zemlje su ranije bile SAD, ali je Kina primenom jeftinih tehnologija eksploatacije u rudnicima, zaustavila razvoj drugih proizvodjača. Od tada SAD su 100-procentni uvoznici retkih minerala.

Geološka služba SAD procenjuje da Kina raspolaže sa rezervama od oko 55 miliona tona metala retke zemlje, ili polovinom svetskih rezervi.

Rudničke kompanije SAD, Malezije i Australije takodje planiraju nove projekte, kako bi nadoknadile smanjenje kineskog izvoza, koji je 2010. godine opao za 60 odsto u poredjenju sa prethodnom godinom.

SAD, iako raspolažu sa rezervama retke zemlje od 13 miliona tona, ne pokreću proizvodnju.

Australijska kompanija "Lynas" koja razradjuje nalaziste u zapadnoj Australiji, namerava da prodaje metale retke zemlje iz tog rudnika po ceni od 56 dolara za kilogram, dok je cena kineskih minerala 33 dolara za kilogram.