Rusi čekaju krizu

Na ljude utiču negativne informacije iz Evrope i SAD, i ne baš najbolja situacija u domaćoj ekonomiji.

Podaci Romira govore da 56% stanovnika Rusije veruje da će biti drugi talas krize.

Suprotnog su mišljenja samo 13%. I pored većinskog pesimizma, broj Rusa koji se boje krize je u opadanju.

Većina stručnjaka ne vidi razlog za uznemirenost.

Glavna pretnja po rusku ekonomiju na današnji dan je sniženje cene nafte. To priznaju i državni službenici i nezavisni ekonomisti. Ne baš najbolje vesti iz EU teraju da se svi zamisle – hoće li cena za barel ostati na ovom visokom nivou?

Ljudi koji prate politiku i ekonomiju su navikli na loše vesti, na to da se krizne pojave prenose sa zemlju na zemlju. Pa i na one zemlje koje su donedavno izgledale pouzdano. Spoljnopolitička konjunktura ide na račun Rusiji, kažu ekonomisti.

Svi shvataju da su odnosi Irana i SAD veoma napeti. To će podržati cenu nafte. Istovremeno u Siriji se nastavlja konflikt. Ako se zadrži takva situacija godinu dana, cena nafte će biti visoka. Čak i ako neka svetska kriza dovede do smanjenja potražnje nafte, takozvana vojna premija će dodati ceni još 10-20 dolara.

Međutim, obični čovek pod terminom „kriza“ ima skroz druga shvatanja od ekonomiste. Većina učesnika ankete Romira vide krizu u porastu cena i smanjenju nivoa životnog standarda.

Za ekonomiste je kriza pad ekonomije, smanjenje BDP. Ali mediji i sami stručnjaci mešaju jedno s drugim, i nazivaju krizom skroz druge procese, kažu analitičari.

U savremenom društvu kriza je odsustvo stabilnog ekonomskog razvoja. Globalna ekonomija je u fazi stagnacije ili u padu, što se kompenzuje samo rastom Kine i nekih drugih zemalja u razvoju. Ali osnova za optimizam je veoma malo.

"Slična je situacija i u Rusiji. Domaća ekonomija raste, ali rast je isuviše spor. I preti da preraste u recesiju, ako ne bude bilo ekonomskih reformi", saglasni su ekonomisti.