Indija: Deca gladuju, pšenica truli

Pitanje zašto vlasti jednostavno ne mogu da tolikom količinom žita popune prazne stomake je zbunjujuće. Ali objašnjenje leži u složenim propisima koji regulišu nabavku i distribuciju.

Ovaj paradoks posledica je rigidnog režima, nedostatak objekata za skladištenje kao i korupcija u javnom distributivnom sistemu.

To je sramota za vladu na čijem je čelu Kongresna partija koja se vratila na vlast 2009 upravo zahvaljujući obećanjima da će pomoći siromašnima koji čine oko 40 odsto od 1,2 milijarde stanovnika.

Zvaničnici kažu da bi oko 6 miliona tona žitarica u vrednosti od najmanje 1.5 milijardi dolara moglo da propadne. Analitičari kažu da gubici mogu biti daleko veći jer više od 19 miliona tona sada leži na otvorenom prostoru, izloženo letnjim vrelinama i monsunskim kišama.

Vlada je podigla otkupnu cenu žita više od 70 odsto od 2007, što samo podstiče veću proizvodnju. Kao rezultat toga, zalihe su sada non stop na maksimumu od oko 50 miliona tona, 12 puta više od zvaničnog cilja. "Skladištenje je jedan od najvećih problema svih". Zalihe žitarica u vladinim skladištima sada stoje, na rekordnih 82,4 miliona tona.

Međutim, to je oko 20 miliona tona više nego stvarni kapacitet.

Izvoz pšenice nije privlačna alternativa. Nakon kupovine pšenice od farmera i uračunatim troškovima transporta i skladištenja, cena je oko 346 dolara za tonu.

Međutim, indijska pšenica na izvoznom tržištu koštala bi tek 260 dolara za tonu, što podrazumeva gubitak.

Indiji, prepunoja žitnica, za veću prodaju smetaju uske saobraćajnice i sumnje trgovaca u kvalitet zrna.