Spasavanje Evrope odloženo za april

U svom zajedničkom saopštenju oni su istakli da je moguće da se već idućeg meseca povećaju sredstva za evropski antikrizni fond (EFSF), ali nisu naveli nikakve detalje.

Pregovori su na taj način odloženi za sledeći samit G20, koji će se održati krajem aprila, a svi učesnici "velike dvadesetorke" bi sporazume mogli da potpišu tek u junu, piše "Volstrit Džornal".

Zemlje G20 će moći da povećaju visinu sredstava MMF tek nakon što se uveća fond EFSF, čime će se poverenje vratiti na tržište, i sprečiti širenje krize na zemlje u susedstvu Grčke. Međutim, zvaničnici G20 za dva dana nisu uspeli da u to ubede i Nemačku, koja se uporno protivi povećanju obima fonda za pomoć prezaduženim članicama evrozone. Privremeni fond EFSF ovog leta bi trebalo da zameni Evropski mehanizam za finansijsku pomoć. Planirano je da se fond EFSF uveća na bilion dolara, ali za sada ne postoji precizan plan kako to i da se uradi, a Nemačka za sada blokira pokušaje da se takva odluka donese.

Nemačka, najveća evropska privreda, slala je uglavnom konfliktne signale oko toga da li je spremna da ublaži svoj stav, a našla se i pod intenzivnim pritiskom da podrži uvećanje obima fonda za pomoć prezaduženim članicama evrozone. Pozitivan ishod tih pritisaka je neizvestan zbog političkih prepreka u samoj Nemačkoj.

Tamošnji parlamentarci, koji treba da glasaju o odobravanju drugog paketa pomoći Grčkoj, već duže vreme tvrde da je za povratak poverenja na tržištu i oporavak ekonomskog rasta daleko važnije da prezadužene zemlje primene fiskalnu disciplinu nego da bude povećan obim fonda za pomoć.

Ukoliko Evropljani ipak postignu dogovor, sredstva MMF će se povećati za 500 milijardi dolara.

Na samitu je predloženo da se privremeni i stalni fond evrozone za pomoć posustalim članicama objedine u fond vredan 750 milijardi evra (hiljadu milijardi dolara), što bi otvorilo put da druge članice G20, poput Japana i Kine, ispune zahtev MMF-a za 500 do 600 milijardi dolara dodatnih sredstava, čime bi se nadopunio fond u te svrhe, trenutno vredan 385 milijardi dolara. Sve zajedno bi to iznosilo gotovo dve hiljade milijardi dolara za borbu protiv dužničke krize u EU.

Na samitu su se čule glasine da je Kina spremna da u fond unese 100 milijardi dolara, a Japan 50 milijardi, ali zvanično obećanje niko nije dao.