Merkel: Kolaps Grčke ugrozio bi sve

“Kancelarka ne deli tu procenu”, rekao je portparol vlade Štefen Zajbert, navodeći da se radi o tome da se Grčka stabilizuje unutar evrozone.

Fridrih je ovog vikenda, kao prvi član nemačke vlade, govorio o tome da bi Grčka mogla da napusti evrozonu. On smatra da bi tako "sigurno bile veće šanse Grčke da se regeneriše i povrati konkurentsku moć svoje privrede".

Mediji javljaju da je to izazvalo nemir u redovima vladajuće “crno-žute” koalicije demohrišćana i liberala. U toj koaliciji, kako pišu, ima brojnih protivnika novog paketa pomoći grčkoj. Nemačka kancelarka Angela Merkel je pozvala nemački parlament da odobri drugi paket za spasavanje Grčke, upozorivši da su rizici, ukoliko se ne pomogne Atini da izbegne bankrot, "nemerljivi".

"Rizici od okretanja leđa Grčkoj su nemerljivi", rekla je Merkelova pred 620 parlamentaraca u donjem domu nemačkog parlamenta, Bundestagu, koji treba danas da glasaju o sporazumu o spasavanju Grčke.

Ona kaže da "niko ne može da proceni kakve bi posledice iskrsle po ekonomiju Nemačke, Italije, Španije, evrozone u celini i na kraju celog sveta" od bankrotstva Grčke, pozivajući parlament da odobri 130 milijardi evra vredan drugi paket za prezaduženu Grčku.

Merkelova je rekla da Grčkoj predstoji dug put koji nije bez rizika i dodala da "isto važi i za uspeh tog novog programa, jer niko ne može 100 odsto garantovati njegov uspeh".

Ona smatra da bi bilo neodgovorno rizikovati bankrot Grčke. Priznajući da se pojedini pitaju "da li je Grčka jama bez dna, beznadežan slučaj, da li bi bilo bolje za sve da Grčka ponovo uvede drahmu", Merkel je insistirala na tome da mogućnosti nadmašuju rizike od okretanja leđa Grčkoj. Osvrćući se na rastući pritisak za postizanje dogovora o uvećanju stalnog fonda za sprečavanje širenja krize u evrozoni, Evropskog mehanizma za stabilnost (ESM), vrednog 500 milijardi evra, Merkelova je rekla da "vlada sada ne vidi neophodnost razgovora o povećanju kapaciteta" sadašnjeg privremenog i budućeg fonda evrozone za spasavanje finansijski ugroženih članica.

Ona je dodala da je neophodno prvo videti rezultate operacije otpisa blizu trećine grčkog duga, pa tek onda doneti konačnu odluku o povećanju kapaciteta ESM.

Merkelova je, međutim, istakla voljnost Nemačke da ubrza planiranu uplatu u ESM, ukazavši da bi Berlin mogao da uplati prvu polovinu svog udela u ESM, odnosno 11 milijardi evra (14,8 milijardi dolara), ove godine, a ostatak u 2013.

Jedna od mogućnosti za uvećanje ESM je da se u njega prenese preostali novac iz sadašnjeg privremenog Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), vrednog 440 milijardi evra (590 milijardi dolara), kada ESM stupi na snagu u julu ove godine.

Merkelova je takođe insistirala na tome da će okončanje sadašnje dužničke krize u zoni evra teći postepeno, korak po korak, i da će za to "biti potrebne godine".