Bankari "uvređeni": Nismo Al Kaida

Bivši bankar i predsednik „Lojda” požalio se na „histeriju koja vlada u Britaniji” protiv finansijskih institucija i njihovih „preplaćenih” čelnika.

„Osećao sam se kao da dolazim na godišnju konferenciju Al Kaide”, rekao je ovaj finansijski stručnjak.

Prisutni su se saglasili da se nikad ranije nisu osećali tako neugodno i da nisu mogli ni da sanjaju da će morati da se odriču svojih već ugovorenih bonusa koji im se dodeljuju početkom godine. Zbog prethodnih događaja, banket je protekao u turobnoj atmosferi. Bankari su ljuti što je njihov kolega iz Kraljevske banke Škotske (RBS) morao pod pritiskom javnog mnjenja da se odrekne bonusa od nešto manje od milion funti.

Stiven Hester je tek u nedavnom intervjuu progovorio kako se osećao tih dana kada je cela zemlja brujala o njegovoj zaradi i nagradi. Bio je na skijanju u Švajcarskoj i razmišljao da podnese ostavku na rukovodeće mesto u RBS-u.

Ipak je odlučio da se javno odrekne bonusa za koji kaže da mu pripada, ali da se tu ne radi o novcu. „Ja sam komercijalno biće, što znači da na tržištu rada imam svoju vrednost. Ako se odreknem svoje vrednosti, to može da ima dugoročne posledice po moju buduću karijeru”.

Nije samo u Britaniji bankarska elita na udaru javnosti. Epidemija protiv bankara se širi i na druge delove sveta. Zahtev da se ukinu bankarski bonusi našao se na dnevnom redu nekolicine evropskih parlamenata.

Da li je to stvarno dobra ideja ili populistički trik političara, pitaju se u Holandiji, gde se vanredno sastala parlamentarna komisija za finansije, kako bi razgovarali o predlogu da se zakonom ukinu bonusi bankarima. Zahtev su podnele opozicione Laburistička i Socijalistička partija.

Nekadašnji direktor za ljudske resurse u ABN Amro banci Kilian Vavoe, bio je zadužen baš za uručivanje izdašnih nagrada na početku nove krize 2008. Njegovo osvešćenje desilo se kada je shvatio da su bonusi bili ogromni iako je banku u tom trenutku morala da spasava država. Rešio je da se mane tog posla i napiše knjigu „Bonusi”.

„Shvatio sam da profit uvek odlazi bankarima, a da gubici redovno padaju na pleća društva”, kaže Vavoe. Ipak, u Holandiji, kao i u Britaniji, pojedinci upozoravaju da je buka oko bonusa „otišla suviše daleko”.

„Stvorila se klima u kojoj se podrazumeva da su bonusi sami po sebi zlo. Zaboravlja se njihov suštinski smisao: ekstra isplata za odličan rad. Mislim da je diskusija ušla u veoma populističke vode. Za to je odgovorna vlada, jer ona nikad nije radila s bonusima i nije u stanju da ih razume”, kaže jedan Holanđanin na čelu kompanije koja vrbuje sposobne bankare i druge profesionalce za rukovodeća mesta u korporacijama.

Ukoliko Holandija stvarno hoće da stavi tačku na „kulturu bonusa”, mora da predloži način na koji će se zabrana primeniti na evropskom ili čak globalnom nivou. Ako samo jedna zemlja uvede zabranu, rezonuju stručnjaci u Holandiji, najbolji bankari pobeći će na neku drugu „rajsku teritoriju” gde će biti izdašno nagrađivani.

Slično rezonuje i Britanija, pa se za sada zadovoljava pritiscima kakvim je bio podvrgnut Hester, ili oduzimanjem viteškog odličja, što se desilo bivšem funkcioneru RBS-a.

Nekima, pak, sve ovo oko uskraćivanja prava na bonuse, suviše miriše na socijalizam. Ako je čovek zaslužio, zašto mu mi brojimo njegov novac, rezonuju.

Danas su stvari počele da se menjaju. Više nema mesta na svetu gde bankari mogu bezbrižno da odnesu kući svoj milionski bonus. Protiv „gramzivih bankara”, kako ih je nazvao Barak Obama, digla se većina. Ne baš kao protiv Al Kaide, ali svakako kao protiv holesterola.