Mogu li Grci da se reše dugova?

"Ovo je protest protiv otimanja našeg dohodka, protiv onih koji osudjuju našu decu i nas na glad i nezaposlenost", istakli su pripadnici ovog sindikata.

Delegacija MMF, EU i Evropske centralne bake, u okviru programa za spasavanje Grčke, predlaže smanjenje plata i u privatnom sektoru i odricanje od 12 i 13 plate.

Grčka vlada je primorana da sprovodi oštre mere štednje i reforme javnog privatnog sektora, kako bi se smanjio deficit državnog budžeta. To je preduslov za dobijanje novih zajmova iz programa EU od 110 milijardi evra bez kojih bi država već bankrotirala. Istovremeno, nesloga poslanika socijalista i desnice unutar tročlane vladajuće koalicije u Grčkoj sprečila je prošle noći u Skupštini donošenje odluke o liberalizaciji rada apoteka što zahtevaju poverioci - EU i MMF.

Izvor iz Vlade takav ishod je objasnio "jakim uticajem korporacija na poslanike", u političkom sistemu u kojem preovladava klijentski odnos, i najavio da će sporna odredba ponovo biti na glasanju iduće nedelje.

Da bi Grčka dobila nov kredit od 130 milijardi evra, tri stranke koje podržavaju koalicionu Vladu, moraju da se pismeno obavežu da će zaoštriti fiskalnu disciplinu i uvesti veću deregulaciju privrede.

Udruženje farmaceuta se mesecima bori protiv jedne odredbe u predlogu sveobuhvatnog zakona Ministarstva finansija, koja predviđa otvaranje za domaću i stranu konkurenciju skoro 200 profesija i spajanje javnih organizacija, agencija i ustanova.

Još se ne zna šta će biti sa grčkim dugovima

Predstavnici privatnih vlasnika grčkih obveznica sastaju se radi razgovora o tome da li i kako da nastave pregovore o razmeni obveznica nakon što je Evropska unija pooštrila svoje zahteve, izjavio je neimenovni izvor, blizak privatnim investitorima.

Sastanak je sazvan za danas jer pojedini zvaničnici evrozone upozoravaju da sporazum o smanjenju grčkog duga treba da bude spreman za samit lidera Evropske unije u ponedeljak. Svop obveznica je od ključnog značaja za smanjenje grčkog duga za oko 100 milijardi evra (130 milijardi dolara) i njegovo svođenje na održiv nivo. Taj plan predviđa da privatni investitori zamene svoj stare grčke obveznice novim čija bi vrednnost bila prepolovljena, a rok otplate pomeren za 20 do 30 godina.

Više kamatne stope na nove obligacije umanjile bi gubitke investitora, ali evrozona i Međunarodni monetarni fond ukazuju da bi to sprečilo da grčki dug opadne na 120 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2020, što je maksimalni nivo za koji smatraju da je održiv. Bez tog svopa obveznica grčki dug bi dostigao 200 odsto BDP do kraja ove godine.

Ukoliko bi investitori odlučili da ne prihvate dobrovoljno pooštrene uslove ministara finansija evrozone, taj monetarni blok bi se suočio sa teškim izborom između prisilnog bankrota Grčke i nove veće pomoći za spasavanje Atine.

U slučaju prisilnog bankrota, vlasnici obveznica bi verovatno pretrpeli još veće gubitke po svojim investicijama, mada bi neki od njih dobili nadoknadu od osiguranja obveznica, takozvanih kreditnih difolt svopova (CDS) - finansijskih instrumenata kojima se investitori štite od mogućih rizika.