Kako se Nemačka obogatila na evru

Nemačka kancelarka Angela Merkel je otvoreno priznala da Nemačka ima koristi od evra koji je kao banknota ušao u opticaj 1. januara 2002. i čiju budućnost ona odlučno nastoji da ojača. "To je istina ne samo za velike kompanije, već i za male i srednje", dodala je ona.

Mašinski proizvodi, hemijski, teška vozila i automobili - sve te proizvode Nemačka prodaje širom sveta uz veliku dodatu vrednost. Na svom glavnom tržištu - zoni evra - postojanje evra, međutim, znači, da Nemačka ne mora više da se osigurava od gubitaka koji bi proistekli iz fluktuacije valutnih kurseva. "Pri postojanju jedinstvene monetarne zone, sve neizvesnosti oko kurseva (unutar sadašnje evrozone) iščezavaju", kazao je zamenik direktora Francusko-nemačkog instituta u Ludvigsburgu Henrik Utervede.

Za nemačku automobilsku industriju, koja se diči takvim imenima, kao što su Dajmler, BMW i Folksvagen, to je svakako dobra vest.

Nemački proizvođači automobila su od uvođenja evra štedeli između 300 i 500 miliona evra godišnje na troškovima transakcije, procenjuje analitičar nemačke banke Mecler Jirgen Piper.

Ferdinand Fihter, ekonomista u berlinskom ekonomskom institutu DIW, istakao je značaj evrozone kao tržišta za nemačke proizvode. "Oko 40 odsto nemačkog izvoza odlazi u evrozonu i 20 odsto u ostatak Evropske unije", rekao je on i dodao da su neke od članica EU koje nisu uvele evro takođe vezale svoje valute za jedinstvenu evropsku, kao što su danska kruna i letonski lat.

U samoj Nemačkoj mnogo toga se, takođe, oslanja na evro. Gotovo tri miliona radnih mesta zavisi od izvoza u evrozonu, dok 4,4 miliona zavisi od isporuka u celu EU, navedeno je u studiji istraživačkog instituta Prognos.

Trgovinska razmena Nemačke sa sadašnjom evrozonom dobila je podsticaj od evra, rekao je konsultant u kompaniji Mekinsi koji dve trećine nemačkog ekonomskog rasta u poslednjih 10 godina povezuje sa uvođenjem evra.

Nemcima ima života i posle evra

Nemačka ekonomija, bez obzira na sve te pogodnosti koje joj pruža evro, za sav svoj uspeh ne duguje samo jedinstvenoj valuti, istakao je nedavno predsednik Nemačke federacije izvoznika Anton Berner. On kaže i da za Nemačku postoji život i posle evra.

Nemački ekonomski institut Ifo dao je sličnu ocenu, dok je institut DIW istakao da je evro samo jedan činilac u nemačkoj uspešnoj priči. Taj institut je ukazao na komparativne prednosti Nemačke koja nije utvrdila minimalne zarade, opredelivši se za ograničavanje velikih povećanja plata.

Radnički sindikati su godinama prihvatali samo skromno povećanje plata kako bi sačuvali radna mesta. Reforme, koje je 2003. sprovela socijaldemokratska vlada bivšeg kancelara Gerharda Šredera kako bi suzbila nezaposlenost, pomogla je oporavku nemačke ekonomije posle dugotrajnog sumornog perioda.

Postepenim povećanjem starosne granice za odlazak u penziju i sniženjem nadoknada za nezaposlene i socijalnih davanja, Nemačka je smanjila ukupne troškove i pretekla svoje susede koji nisu progutali istu gorku pilulu, zaključili su analitičari.