SAD: Kreditne zadruge protiv banaka

Naplata korišćenja debitne kartice koje je uvela Banka Amerike i još nekoliko najvećih banaka u SAD dolila je ulje na vatru koja je već neko vreme tinjala među građanima usled nezadovoljstva načinom bankarskog poslovanja.

Nagomilanu frustraciju je artikulisala 27-godišnja Kristen Kristijan organizujući pokret „Dan bankovnih transfera” koji je obeležen u subotu, a prognozira mu se dosta dublja, čak i ideološka, uloga u borbi sa predstavnicima krupnog kapitala. Cilj pokreta je da se novac povuče iz pohlepnih banaka, a računi otvore u bankama u vlasništvu radnika ili kreditnim zadrugama čiji su vlasnici članovi zadruge, koji svesrdno podržavaju pokret „Okupirajte Volstrit”.

Plan je počeo da se ostvaruje još u oktobru, maršom na dve banke Čejs Menhetn i Sitibank.

„Potrošači se bude i uviđaju da imaju izbor. Ljudi koji podržavaju akciju naveliko prenose svoja sredstva i zatvaraju račune u bankama. Narod Amerike je svedok ponovnog buđenja potrošača, što nije viđeno decenijama”, objašnjava Kristen Kristijan.

O tačnom broju zatvorenih računa se zasad može samo nagađati budući da velike banke odbijaju da pruže takav podatak. Učesnici akcije ne gaje međutim nerealna očekivanja da će uspeti da stave katanac na gigantske banke, već računaju na mali ali značajan efekat društvenog pritiska.

Prva mala pobeda pokreta jeste saopštenje Banke Amerike u kojem obaveštavaju svoje klijente da ipak neće doći do najavljenog naplaćivanja provizije od pet dolara za svako korišćenje debitne kartice.

Ideolozi pokreta tvrde da u SAD postoji sijaset mesta za čuvanje novca čije su usluge mnogo povoljnije nego u bankama.

„Postoji mnogo sigurnijih mesta, u celoj zemlji. Imamo kreditne zadruge – one su odlična alternativa. Povezane su sa zajednicom, i odlično su rešenje za ljude koji žele da se oslobode velikih korporativnih banaka, koje su odgovorne za uništavanje ekonomije”, objašnjava Nil Spouka, predstavnik za štampu Kampanje za progresivne promene.

On objašnjava da je lokalno bankarstvo efikasnije, i to na duže staze, jer novac ostaje u zajednici i bez brige o povećavanju bankarskih provizija.

Ni bankari nisu propustili priliku da ospu paljbu po kreditnim zadrugama ukazujući na njihov ubrzani rast zbog kojeg bi, poput profitu okrenutih banaka, trebalo da se oporezuju.

Oni smatraju da je pokret za transfer novca čist populizam čiji je cilj prelivanja novca sa jednog mesta na drugo koje će, kad-tad, po prirodi stvari, poželeti da profitira od novca koji bi trebalo da čuva. Tako će, kažu, zadruge postati nove banke koje se ni po čemu neće razlikovati od onih koje sada svesrdno napadaju.

I među političarima su se čule optužbe da je pokret u suštini socijalistički, što u SAD ima izrazito negativnu konotaciju. Oštro je odgovorila Kristen Kristijan tvrdeći da pokret „Dan transfera” nema nikakve veze sa socijalizmom, već predstavlja „ponovno buđenje” američkog društva.