Nije (samo) Berluskoni bio problem

To je razuverilo one koji su verovali da je premijer jedini problem Italije i da će njegovim odlaskom sve krenuti nabolje.

Kamate na državne obveznice popele su se na rekordnih 7,2 odsto, pet i po odsto više od iznosa kamata na nemačke državne papire od vrednosti, što znači da Rim svoj ionako enormni dug plaća četiri puta više od Berlina.

Analitičari upozoravaju da je Italija sada na teritoriji na kojoj su Grčka, Irska i Portugalija bile prisiljene da traže spas od međunarodnih kreditora. S obzirom na to da u sledećih nekoliko meseci ističu obveznice u vrednosti od 300 milijardi evra, to znači da će Rim morati da plati kamate na nove obveznice duplo više nego za one koje ističu.

U prevodu, Italija će svake godine trošiti preko 10 milijardi evra više na servisiranje svog duga od 1.900 milijardi evra.

"Tačno je da je Italija prevelika da bi bankrotirala, ali je isto tako tačno da je prevelika da bi bila spasena”, podsećaju u Italiji na nedavnu izjavu američkog ekonomiste Nurijela Rubinija.

Ako se ima u vidu da su najavljene mere za borbu protiv krize, koje su odobrili EU i Evropska centralna banka, predviđale uštedu od 54 milijarde evra u budžetima za sledeće tri godine, dolazi se do zaključka da je porast kamata na italijanski dug već progutao polovinu predviđene uštede koja je trebalo da omogući smanjivanje javnog duga i poravnanje državnog bilansa.

Zašto finansijsko tržište nije pozitivno odgovorilo na najavu Berluskonijeve ostavke? Odgovor je dao jedan od lidera Trećeg pola – Roko Butiljone. "Bojim se da događaji na berzi pokazuju da finansijska tržišta ne samo da nemaju poverenja u Berluskonija nego ni u aktuelnu klasu političara, bez obzira na to da li se nalaze na vlasti ili opoziciji. Zato je neophodno napraviti vladu nacionalnog jedinstva sa premijerom koji uživa međunarodni ugled”, rekao je Butiljone.

Velika većina političkih i ekonomskih analitičara i stručnjaka koji defiluju italijanskim televizijama i radio-stanicama slaže se da je pogoršanje pozicije Italije na berzama direktno povezano sa neizvesnošću da li će biti formirana nova vlada, vlada kontinuiteta, nacionalnog jedinstva, tehnička, ili će se ići na izbore.

"Italija živi dramatične sate i neophodno je da u najkraćem roku političke stranke jasno stave do znanja šta nameravaju da urade“, kaže Ema Marsegalja, predsednica Konfindustrije, udruženja italijanskih privrednika, i dodaje da je "neizvesnost najgore moguće rešenje i najopasnija poruka koju možemo da pošaljemo berzama. Ne zaslužujemo da završimo kao Grčka.”

Međutim, svi apeli koji stižu ne samo od italijanskih industrijalaca već i iz EU – koja je uputila inspektore u Rim da sertifikuju poteze italijanske vlade u sledećem periodu – kao da ne dopiru do ušiju italijanskih političara.