Akcije rastu jer Berluskoni odlazi

Investitori se nadaju da će nove vlasti ublažiti krizu u zoni evra.

Italijanski premijer Silvio Berluskoni sinoć je izjavio da će podneti ostavku nakon što parlament usvoji hitne budžetske reforme, dok se Grčka istovremeno bori da oformi prelaznu vladu pod novim premijerom, preneo je Rojters.

Iako bi obećanje Berluskonija da će odstupiti sa vlasti moglo dovesti do perioda političke neizvesnosti u trećoj po veličini privredi evrozone, njegovo često kontroverzno prisustvo na čelu države su mnogi na tržištima smatrali za prepreku fiskalnim reformama.

U Grčkoj je portparol vlade izjavio da će nova koalicija biti saopštena u toku dana, iako nema naznaka ko bi mogao biti novi premijer koji bi zemlju izvukao sa ivice bankrota.

Indeks svetskih akcija MSCI porastao je za više od četvrt procenta, dok je indeks vodećih evropskih akcija FTS Eurofirst 300 skočio za 0,9 odsto.

"Iako još uvek nije najjasnije kako će nova vlast (u Italiji) biti formirana, investitori su očigledno ohrabreni time što će doći do promene na vrhu, i to, za sada, podstiče rast na berzama", izjavio je agent brokerske kuće "IG markets" Teri Prat.

Indeks tokijske berze "Nikei" zaključio je poslovanje uz rast od 1,2 odsto zahvaljujući optimizmu po pitanju situacije u Italiji, koja je treće po veličini tržište obveznica na svetu.

Italijanske obveznice rekordne

Berluskonijevo obećanje da će otići sa vlasti nije značajno ublažilo pritisak na dug njegove zemlje. Kamate na italijanske obveznice skočile su danas iznad praga od sedam odsto posle kojeg su druge članice evrozone bile primorane da traže pomoć iz inostranstva.

Prinos na 10-godišnje italijanske državne obveznice u porastu je od ponedeljka, kada su dostigle najviši nivo od uvodjenja evra 1999. godine. Troškovi zaduživanja Italije nastavili su da rastu naredna dva dana i kamata na obveznice danas iznosi 7,4 odsto. Nepovoljan razvoj prati kulminaciju političke krize, ali na stabilizaciju prinosa obveznica, nije uticala jučerašnja najava premijera Silvija Berluskonija da će podneti ostavku čim parlament odobri neophodne ekonomske reforme.

Rast kamata na obveznice će verovatno povećati bojazan da će se Italija, treća po veličini privreda u evrozoni, suočiti s istim pritiskom kao Grčka, Irska i Portugal kada su kamate na obveznice tih zemalja bile iznad 7 odsto.

Na tržištima, medjutim, postoji strah da je italijanski dug od 1.900 milijardi evra isuviše velik da bi dužnička kriza mogla biti prevazidjena uz pomoći drugih članica evrozone. S većim kamatama na obveznice, Italiji će biti još teže da novim pozajmicama otplaćuje stare dugove.

Na rekordne kamate na obveznice i tržište je negativno reagovalo pa je indeks milanske berze pao za 4,3 odsto, dok je vrednost akcija Berluskonijeve kompanije Mediaset pala za 9,8 odsto.