“Evrozoni treba impresivan plan“

On dodaje da se svet plaši opasnosti koju po evrozonu predstavlja grčka dužnička kriza.

"Od kolega iz evrozone smo čuli na kojim merama oni trenutno rade, a mislim da će im po završetku ovog samita biti više nego jasno da su pod velikim pritiskom da nađu rešenje za krizu", izjavio je britanski zvaničnik.

Ministri finansija i guverneri centralnih banaka članica Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta i velikih privreda u brzom usponu (G20) su poručili kolegama iz evrozone da na sastanku lidera Evropske unije (EU), zakazanom za 23. oktobar u Briselu, predstave detaljno rešenje problema dužničke krize.

Osborn je dodao kako je dužnička kriza i dalje epicentar aktuelnih svetskih ekonomskih problema.

“Bilo kakvo rešenje dužničke krize u evrozoni bi moralo da obuhvata dokapitalizaciju slabijih banaka iz tog bloka, rešenje dužničkih problema Grčke i ’maksimizovanje obima’ Evropskog fonda za finansijsku stabilnost“, rekao je Osborn.

Britanski ministar finansija je takođe istakao da je njegova zemlja spremna da obezbedi više sredstava za Međunarodni monetarni fond, ali ako to znači da neće biti korišćena za poseban fond od kojeg bi korist imale samo zemlje iz zone evra.

G20 će osigurati još novca MMF-u

Ministri finansija Grupe 20 razvijenih zemalja i zemalja u razvoju će osigurati sredstva MMF-u koja su mu neophodna da bi stabilizovao svetsku ekonomiju. Takvo obavezivanje ministara Grupe 20 je nagoveštaj da bi vodeće svetske ekonomske sile mogle da budu otvorene za veću ulogu u MMF u rešavanju dužničke krize u evrozoni - a ukoliko je neophodno i da povećaju sredstva.

"MMF mora da ima adekvatna sredstva da bi ispunio svoje sistemske odgovornosti", naveli su ministri finansija Grupe 20 u zajedničkom saopštenju posle dvodnevnog sastanka u Parizu.

Ministri su naveli da će na samitu lidera Grupe 20 u francuskom gradu Kanu, početkom novembra, razgovarati o finansiranju MMF. Ranije, zvaničnici su naveli da se nekoliko zemalja, uključujući SAD, i dalje se protive povećanju sredstava Međunarodnom monetarnom fondu.

Kako problemi za zaduženošću zemalja evrozone prete da izmaknu kontroli i potencijalno imaju globalne posledice, Francuska i druge zemlje zalažu se da MMF pomogne Evropi da spreči širenje krize na velike ekonomije kao što su Italija i Španija.

MMF je do sada finansirao oko trećine pomoći Grčkoj, Irskoj i Portugalu od približno 300 milijardi evra.

Na globalnom kreditnom tržištu raste zabrinutost da bi veće privrede 17 - člane evrozone, poput Italije i Španije, mogle da zapadnu u dublje fianansijske probleme, što bi ugrozilo veliki broj evropskih banaka i povuklo evrozonu u recesiju.

Na samitu EU odluke o krizi u zoni evra

Na samitu EU narednog vikenda biće dogovorene "odlučne" mere za borbu protiv dužničke krize u zoni evra. Detalji plana za spasavanje koji je bio predmet razgovora u Parizu obuhvataju otpis grčkog duga veći od očekivanog, snažniji evropski fond za spasavanje i dokapitalizaciju slabijih banaka.

Iz EFSF-a su finansirani zajmovi za spasavanje Irske i Portugala, ali postoji bojazan da EFSF neće moći da, ako bude potrebno, učestvuju u spasavanju Španije i Italije, većih privreda kojima je nedavno snižen kreditni rejting.

Kako bi se sprečio nagli rast troškova pozajmljivanja za Italiju i Španiju, očekuje se da će 440 milijardi evra vredan Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) uskoro početi da kupuje obveznice tih zemalja na otvorenom tržištu.

To će, međutim, biti veoma skupo, a neki tvrde i da EFSF nije dovoljno velik za tako nešto, pa zato evropski zvaničnici razgovaraju o mogućnosti povećanja obima i ovlašćenja tog fonda.