Grčka: Bankrot i karta iz evrozone?

Naime, Grčka ima para samo do oktobra, a kredit od MMF-a koji joj sledi na ledu je zato što nije ispunila tražene obaveze.

Prema navodima svetskih medija, Nemačka, ali i druge zemlje EU već su počele da se spremaju za najgori scenario - proglašenje bankrota Grčke i njeno izbacivanje iz zone evra.

Grčka, naime, uprkos uvedenim merama štednje ne može da se izvuče iz dugova koji prevazilaze 300 milijardi evra. Ukoliko od svojih evropskih partnera i MMF-a ne dobije šesti deo kredita od osam milijardi evra, državni bankrot Grčke verovatno neće moći da se spreči. Novac još nije isplaćen jer grčka vlada do sada nije ispunila postavljene uslove za pomoć, a ministar finansija izjavio je da ta zemlja ima para samo do oktobra.

Zbog strahovanja da će Grčka bankrotirati, evro je trenutno na najnižem nivou u odnosu na dolar u poslednjih sedam meseci. Akcije na evropskim tržištima pre dva dana zabeležile su ogroman pad, a juče su bile u blagom plusu.

Nesigurnost investitora podstakla je i Nemačka, koja je podnela najveći teret evropske krize. Političari u toj zemlji naveli su da proučavaju razne scenarije za krizu u Grčkoj, pa čak i onaj prema kojem bi ta država bila prisiljena da objavi bankrot. Velika polemika koja se u Nemačkoj odvija je upravo ta šta će se desiti sa Nemačkom ako Grčka bankrotira?

Prema jednom scenariju, Grčka bi u slučaju bankrota mogla da ostane članica evrozone, a prema drugom, da bude izbačena i da se vrati na drahmu. Taj drugi scenario Grci svim silama pokušavaju da izbegnu.

Istovremeno je Evropska komisija demantovala glasine da obavlja pripreme za objavu grčke insolventnosti, nakon niza istupa nemačkih zvaničnika koje su mnogi protumačili kao znak da se Berlin priprema upravo za takav scenario.

Portparol poverenika EU-a za ekonomsku politiku Amadeu Altafaj-Tardio kaže da odluka grčke vlade o novom, dve milijarde evra vrednom paketu mera smanjenja potrošnje i povećanja poreza potvrđuje odanost Atine zacrtanim budžetskim ciljevima. "Upitan da li Komisija radi na scenariju insolventnosti, odgovorio je da se "ne radi na takvoj hipotezi". Na grčevite napore vodećih evropskih država da po svaku cenu spreče bankrot Grčke ukazuju i razgovori koje će danas obaviti francuski predsednik Nikola Sarkozi, nemačka kancelarka Angela Merklek i grčki premijer Jorgos Papandreu.

Sarkozi i Merkelova će tokom zajedničke video - konferencije energično zatražiti od Papandreua, kako piše londonski "Fajnenšel tajms" (FT), da Atina dosledno ispunu sve obaveze prema spoljnim kreditorima da bi dobila sledeću tranšu pomoći o Evropske unije (EU) i Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Francuska želi, prema navodima "Njujork tajmsa", da Nemačka pruži što čvršće garantije da se u grupaciji od 17 članica EU, koje koriste zajedničku valutu, neće dozvoliti dalje širenje finansijske krize i bankrot državnih finansija.

Evropa je, medjutim, do sada sporo i sa zakašnjenjem reagovala na eskalaciju krize, a američko ministarstvo finansija je saopštilo da su SAD "razočarane razvojem evropske dužničke krize i da čekuju konkretne akcije za njeno suzbijanje", navode analitičari u Njujorku.

Ukoliko se ne preduzmu hitne akcije na udaru će se naći bankarski sistem cele Evrope i kontinent će se ponovo suočiti sa finansijskom krizom, smatraju ekonomisti kompanije ING.