Merkel: Grčka ne sme da bankrotira

Time se otvoreno suprotstavila stavovima koje je izneo vicekancelar i ministar privrede u njenoj vladi Filip Rezler.

Rezler je u ponedeljak ocenio da "u cilju stabilizacije evra, ne sme više da bude tema o kojima je zabranjeno razmišljati" i dodao da je "regulisana insolventnost Grčke zamisliva, ukoliko na raspolaganju budu stajali odgovarajući instrumenti".

Angela Merkel je šefica Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Rezler predsednik stranke Liberala (FDP), manjeg koalicnionog partnera u nemačkoj vladi. Juče je više konzervativnih, ali i opozicionih socijaldemokratskih i zelenih političara oštro kritikovalo Rezlera prebacujući mu da nepotrebno zaoštrava krizu evra.

Dodala je da će kontrolisani bankrot jedne zemlje članice evrozone biti moguć tek od 2013. godine, te da je upravo zato što sada te mogućnosti nema i uspostavljen mehanizm za spašavanje evra –Evropski fond za finansijsku stabilnost (European Financial Stability Facility).

Kancelarka je, doduše, energično upozorila Grčku da radi na ispunjavanju uslova za dobijanje pomoći, ali i naglasila da smatra da je "grčka vlada spoznala situaciju i da preduzima nužne mere".

Činjenica da su se kontrolori Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) vratili u Atinu pokazuje, kako je rekla Angela Merkel, da je "Grčka preduzela korake koji su bili nužni".

Time se šefica CDU bitno ogradila od stavova koalicionih partnera koje su izrekli ne samo Rezler kao šef Liberala, već i predsednik bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Horst Zehofer, koji pored državnog bankrota govore i o isključenju Grčke iz evrozone.

Savezni parlament, Bundestag, 29. septembra će glasati o nemačkom učešću u paketu pomoći za Grčku i druge prezadužene članice evrozone.

Francuska i Nemačka nemaju novi plan za Grčku

Francuska i Nemačka su opovrgle da pripremaju još jedan plan za sprečavanje bankrota Grčke, posle pojave takvih glasina koje su dovele do oporavka francuskih akcija posle njihovog velikog slabljenja u ranom poslovanju.

Oporavku akcija doprinela je vest da predsednik Francuske Nikola Sarkozi i kancelarka Nemačke Angela Merkel imaju novu ideju kako da ublaže pritisak na Grčku zbog njenog ogromnog suverenog duga.

Jelisejska palata je, međutim, demantovala taj izveštaj, insistirajući na tome da "danas" neće biti nikakvog novog francusko-nemačkog plana.

Portparoli Sarkozija i Merkelove su izjavili da danas neće biti objavljeno nikakvo zajedničko francusko-nemačko saopštenje koje se tiče Grčke.

Grčka: Otkazi u državnim firmama

Vlada Grčke traži da najmanje 3.500 zaposlenih u državnim preduzećima, koji bi trebalo da budu proglašeni prekobrojnim, budu prebačeni u poseban status. Oni će biti prebačeni na pola radnog vremena u okviru mera koje je preduzela vlada kako bi smanjila državni deficit.

Radnici iz najmanje 151 državnog preduzeća biće prebačeni u poseban status tokom godinu dana - biće im onemogućeno da rade i isplaćivan iznos koji je tek nešto viši od osiguranja u slučaju nezaposlenosti.

U slučaju da posle godinu dana za njih ne bude mesta u državnim preduzećima, oni će biti smatrani viškom. Ovom merom štednje biće pogođeni zaposleni kojima je ostalo još nekoliko godina do penzije, i oni koji imaju samo osnovno obrazovanje.

Vlada je zatražila da joj do 26. septembra bude dostavljena lista prekobrojnog osoblja, koje bi trebalo da čini najmanje 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih u toj firmi. Na listi će se prioritetno naći oni koji su već ispunili uslove za penziju i oni koji imaju niži stepen obrazovanja.

Grčka vlada je ranije najavila da namerava da otpusti 200.000 zaposlenih u javnom sektoru do 2015. godine.