Fič ipak proglašava bankrot Grčke

Agencija navodi da je to rezultat plana evrozone da zatraži od investitora da učestvuju u novom paketu pomoći za tu zemlju.

Plan predviđa da se od privatnih kreditora zatraži da zamene obveznice koje trenutno poseduju sa novima koje bi imale niže kamatne stope i duži rok dospeća, od čak 30 godina, kako bi dug bio smanjen i kako bi ta zemlja imala vremena za reforme.

Glavnica duga ne bi bila smanjena, ali niže kamate znače da će vlasnici obveznica zabeležiti investicione gubitke, objašnjavaju ekonomisti, a Fič je dodao da će prema uslovima dogovora vlasnici grčkih obveznica izgubiti oko 20 odsto vrednosti svojih ulaganja.

Kad dužnik promeni uslove kredita na štetu zajmodavca, to se smatra bankrotom, a evropski lideri su znali da će njihov plan verovatno izazvati sniženje rejtinga Grčke na status bankrota, kažu u Fiču.

Ta agencija je ipak dodala da će to stanje verovatno biti kratkotrajno i da bi rejting Grčke mogao da poraste sa statusa bankrota na status "smeća" čim ta zemlja izda nove, zamenske obveznice.

Lideri evrozone su, podsetimo, na vanrednom samitu u Briselu odobrili drugi paket finansijske pomoći Grčkoj u iznosu od 109 milijardi evra, povrh prvog paketa vrednog 110 milijardi evra. Javni dug te zemlje je krajem 2010. iznosio oko 340 milijardi evra ili 143 odsto domaćeg bruto proizvoda.

ECB će pomoći Grčkoj, uprkos sniženju rejtinga

Evropska centralna banka (ECB) će nastaviti da bude ključni kreditor bankarskog sektora Grčke, čak i ako međunarodne agencije za kreditni rejting proglase selektivni bankrot Grčke, kaže francuski ministar finansija Fransoa Baroen.

ECB je u nekoliko navrata zapretila da će odobrenje pomoći, koja bi izazvala sniženje kreditnog rejtinga, navesti tu instituciju da prestane da finansira grčke banke.

Baroen sada kaže da je moguća odluka o selektivnom bankrotu Grčke "stvar agencija za rejting" i da će "one postupiti kako budu htele". Ipak, dodao je da će, čak i ako agencije donesu takvu odluku, "ECB nastaviti da igra ulogu glavnog kreditora".

Francuski ministar je istakao da je Evropski fond za finansijsku stabilnost sada fleksibilniji i da će "moći da se iskoristi za sprečavanje mogućeg 'napada' investitora ili spekulanata" na još neku finansijski krhku članicu evrozone.

Pored toga, Baroen je ponovio tvrdnju francuskog predsednika Nikole Sarkozija da se od privatnih kreditora poput banaka, osiguravajućih kompanija i penzionih, investicionih i hedž-fondova neće tražiti da dobrovoljno učestvuju u pomoći drugim zemljama, osim Grčkoj.