Japan: Šteta 34,6 milijardi dolara

To je procena vodeće američke kompanija za analiziranje rizika "AIR Vorldvajd". Ta kompanija je, međutim, istakla da se radi samo o preliminarnoj proceni štete.

"Spasilačke ekipe još nisu završile posao i procenjivanje štete je, ustvari, tek počelo, tako da još ništa nije izvesno", navela kompanija u saopštenju koje prenosi AFP.

"AIR Vorldvajd" je saopštio da procenom štete nisu obuhvaćene posledice džinovskog cunamija od 10 metara, koji je usledio posle zemljotresa i opustošio istočnu obalu japanskog ostrva Honšu.

Japan će pretrpeti veliku ekonomsku štetu zbog zemljotresa

Japan će pretrpeti veliku ekonomsku štetu zbog razornog zemljotresa i cunamija, koji je pogodio ovu zemlju 11. marta, objavljeno je u Tokiju.

Stopa privrednog rasta u Japanu će tokom ove godine, zbog posledica zemljotresa, verovatno biti niža za najmanje jedan odsto, a velike izdatke imaće i osiguravajuće kuće kada budu isplaćivale nadoknadu svojim klijentima usled velike prirodne katastrofe, ističu analitičari, a prenosi agencija Blumberg. Smanjenje privrednog rasta koje prognoziraju međunarodni ekonomisti na prvi pogled nije značajno, ali treba imati u vidu da je japanska ekonomija tek u proteklih šest meseci počela osetnije da se oporavlja od najteže recesije u proteklih pet decenija, a koju je preživela u 2009. i većem delu 2010.

Generalni sekretar japanske vlade Jukio Edano upozorio je da će posledice katastrofalnog zemljotresa i cinamija za privredu zemlje, posebno u severoistočnim predelima koji su najviše stradili, biti veoma ozbiljne.

"Zemljotres će imati suštinske posledice na aktivnost mnogih sfera (japanske) ekonomije“, rekao je Edano novinarima u japanskoj prestonici. Edano je najavio da će vlada japanskog premijera Naoto Kana utrošiti, za hitno saniranjee posledica zemljotresa, oko 2,4 milijarde dolara.

Ministar finansija Japana Jošiko Noda je ukazao, u izjavi novinarima u Tokiju, da će vlada teško uspeti da usvoji ekstra - paket za saniranje posledica zemljotresa pre kraja marta. Istovremeno je guverner Banke Japana Masaki Širakava obećao da će ta finansijska institucija hitno osigurati "masovnu likvidnost" na tržištu da bi se sprečila panika na berzama i u realnoj ekonomiji.

Negativna posledice po japansku privredu mogle bi biti i mnogo veće, jer se visina ogromne štete zbog dejstva zemljotresa i cunamija povećava, takoreći iz časa u čas.

Tek kada se sagledaju prave razmere katastrofe na ugroženim nuklearnim reaktorima i sabere ukupna šteta na mnogim proizvodnim objektima i pogonima, znacće se preciznije koliko će japansku ekonomiju koštati katastrofa izazvana petim po snazi potresom koji se dogodio istoriji naše planete.

Prve procene ukazuju da će samo osiguravajuće kompanije morati da plate, na ime štete koju su osiguranici pretrpeli u zemljotresu, oko 30 milijardi dolara.

Japansko ministarstvo finansija je saopštilo da će se javni dug zemlje uvećati za 5,8 odsto, na rekordnih 12,2 biliona dolara u fiskalnoj godini koja počinjue 1. aprila.

Tako će po visini javnog duga Japan premašiti SAD u kojoj je taj dug sada manji od deset biliona dolara.

Analitičari u Tokiju smatraju da japansko tržište obveznica može biti "ozbiljno uzdrmano“, zbog posledica koje razorni zemljotres ima na ceo finansijski sistem zemlje.

Japanska vlada će morati ove godine da premaši ranije planirani godišnji limit za prodaju državnih obveznica, kažu finansijski stručnjaci na koje se poziva agencija Kjodo.

Japansko efektno tržište je neposredno nakon zemljotresa, u petak, reagovalo padom cena akcija koji nije bio previše dramatičan, ali pravu reakciju fianansijskih berzi treba tek očekivati u toku iduće poslovne sedmice.

Vodeće japanske kompanije, poput poznatog proizvođača elektronskih uređaja Soni, auto - giganata Tojote, Honde, Nisana i naftnog koncerna Nipon oil i drugih, zatvorile su svoje pogone u regionima koji su postradli u zemljotresu, a prave razmere štete koje će zbog toga pretrpeti tek će naknadno izračunati.

Japanska valuta jen je, inače, u petak ojačala 1,4 odsto prema američkom takmacu i menjana je po kursu od 82 za dolar. U minulih 12 meseci jen je napredovao, u odnosu na „zelenu valutu“, oko deset procenata.

Tržišni eksperti kažu da u kriznim periodima jen obično raste, jer Japan ima ogromne devizne rezerve, veće od bilion dolara i veliki višak u bilansu tekućih transakcija.

Najveći deo svojih deviznih rezervi Japan je uložio u kupovinu američkih dužničkih hartija od vrednosti. Za te namene Tokio je utrošio 882,3 milijarde dolara i po tome je na drugom mestu iza Kine, ističe Blumberg.