Evropu preplavio talas štrajkova

Štrajkovi su organizovani u Španiji, Rumuniji, Velikoj Britaniji, Italiji, Francuskoj, Grčkoj, Sloveniji, Nemačkoj, Portugaliji, Češkoj, Litvaniji i Irskoj.

Više od 100.000 ljudi iz 24 zemlje demonstriralo je danas u Briselu protiv mera štednje u državama Evropske unije, pod motom "Ne štednji, prioritet zapošljavanju i razvoju", procene su organizatora.

"Radnici su danas na ulicama sa jednom jasnom porukom za evropske lidere: 'Još ima vremena da se ne izabere štednja, još ima vremena da se promeni pravac'", izjavio je generalni sekretar jednog od sindikata koji su organizovali demonstracije Džon Monks. On je upozorio da će mere štednje koje je uvela većina evropskih država kako bi smanjile deficit imati "razoran efekat na ljude i privredu".

Poljska: Svaki deseti radnik na ivici bede

Poljska Solidarnost, prvi slobodni sindikati iza gvozdene zavese, uzela je učešće u sveevropskom protestu radnika u Briselu i izvela preko 8.000 radnika na ulice Varšave da kažu "ne" stezanju kaiševa i budžetskim rezovima preko radničkih leđa. "Svaki deseti radnik u Poljskoj koji ima siguran posao živi na granici bede. Ne prihvatamo to da Poljska ima u Evropi najviše gladne dece. Istovremeno čujemo u medijima da suviše trošimo. Trošimo suviše jer su alavim bankarima mali profiti", kazao je tokom protesta lider sindikata Solidarnost Januš Šnjadek.

Vladu i premijera Tuska Šnjadek je optužio da svakoga ko upozorava na prikrivene socijalne probleme tretira kao političkog neprijatelja.

"Mi želimo solidarnu i pravednu Poljsku. Onu iz naših snova 1980. godine. Izborili smo se za slobodu a tu slobodu sada zloupotrebljavaju političke i ekonomske elite kako bi obezbedile sebi udoban život, a da celo breme prebace na obične ljude", rekao je lider Solidarnosti.

Demonstranti su, takodje, odbili plan vlade da zamrzne plate u budžetskoj sferi, poveća porez na dodatu vrednost i akcize, i zahtevaju da zbog krize i zaduženja ne stežu kaiševe radnici, već banke i poslodavci.

Štrajk u Španiji doneo sukobe i povređene

Prema podacima španskih sindikata, u generalnom štrajku, prvom u poslednjih osam godina, učestvuje 10 miliona ljudi, što je više od polovine ukupne radne snage te zemlje. Vlada je, međutim, saopštila da je u štrajku manje od 10 odsto zaposlenih u javnoj administraciji i oko 20 odsto prevoznika u Madridu.

U sukobima štrajkača i policije na protestima u više španskih gradova povređeno je 11 osoba, javio je španski nacionalni radio. Radnici u Španiji stupili su u generalni štrajk, protestujući zbog vladinih mera za smanjenje budžetskog deficita i prevazilažnje krize.

Štrajkači su sprečili kamione da dostave robu u prodavnice u Madridu, Barseloni i drugim velikim gradovima, javio je Radio Slobodna Evropa. U štrajku su zaposleni u železničkom, avionskom i putnom prevozu kao i u gotovo svim javnim službama.

Radnici su nezadovoljni oštrim merama socijalističke vlade za prevazilažnja krize što uključuje smanjenje plata zaposlenima u javnom sektoru i tržišne reforme koje doprinose lakšem i jeftinijem otpuštanju radnika.

Vlada i sindikati su ipak uspeli da se dogovore o minimalnom procesu rada u najosetljivijim sektorima zdravstvu, obrazovanju, administraciji i socijalnim službama.

Inače, i španski kralj Huan Karlos i njegov sin princ Filip pridružili su se se generalnom štrajku koji organizuju dva najveća španska sindikata, protiv najavljenih vladinih mera štednje.

Zašto štrajkuju evropski radnici

ŠPANIJA - Vlada premijera Hose Luisa Sapatera izvršila je reforme javnog sektora u kojima su predvidjene oštre mere štednje, kako bi se smanjio deficit i ublažile posledice recesije. Današnji generalni štrajk, koji su organizovala dva vodeća sindikata, potvrdjuje da se zaposleni još nisu pomirili sa odricanjem i da će nastaviti proteste. Radnike je na indirektan način podržao i kralj Huan Karlos, koji je danas otkazao svoje ranije preuzete obaveze.

RUMUNIJA - Vlada premijera Emila Boka je bila prisiljena da smanji plate u javnom sektoru za 25 odsto i da poveća PDV sa 19 na 24 procenta kako bi umanjila ogromni deficit u državnoj kasi. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo u sindikatima, koji danima održavaju štrajkove. Prošlonedeljni protesti policajaca su doveli do ostavke ministra unutrašnjih poslova, a opozicija najavljuje da će predložiti parlamentu da se vladi izglasa neopoverenje.

BRITANIJA - Koaliciona vlada Dejvida Kamerona se od prvih dana suočila sa ekonomskim problemima i bila je prisiljena da povlači nepopularne mere štednje u oblasti socijalne zaštite. London je početkom meseca paralisao štrajk zaposlenih u podzemnoj železnici, koji planiraju nove proteste za 3. oktobar i za 2. novembar. Lideri sindikata pozivaju svoje kolege na koodinisane proteste i u industriji.

ITALIJA - Zbog ekonomske krize vlada Silvija Berluskonija je bila prisiljena da smanji sredstva lokalnoj upravi i da zamrzne plate zaposlenima u javnom sektoru. Sindikati planiraju da početkom oktobra održe masovne štrajkove na kojima će, kako se najavljuje, tražiti poreske reforme kako bi se što pravednije podelio teret ekonomske krize koja nije mimoišla ni tu zemlju.

FRANCUSKA - Plan vlade Nikole Sarkozija da pooštri uslove za odlazak u penziju i starosnu granicu pomeri sa 60 na 62 godine izazvala je oštre proteste sindikata čiji članovi ne žele da se odreknu te privilegije. Zemlju su već potresla dva velika talasa protesta, a najavljuju se i novi štrajkovi, mada vlada ne pokazuju spremnost na ustupke.

GRČKA - Sindikalna konfederacija ADEDY, koja okuplja zaposlene u javnom sektoru, najavila je generalni štrajk za 7. oktobar. To je samo jedan u nizu protesta koji su ove godine potresli zemlju zbog oštrih mera vlade Jorgosa Papndareua koja na taj način pokušava da izvuče Grčku iz duboke ekonomske krize. Vlada nema izbora pošto je to preduslov za dobijanje zajmova od MMF i evropskih finansijskih institucija u iznosu od 120 milijardi evra.

SLOVENIJA - Planovi vlade premijera Boruta Pahora da stavi "na led" plate zaposlenih u javnom sektoru izveli su na ulice najmanje polovinu radnika i službenika u tom sektoru. Sindikati upozoravaju vladu da će organizovati nove proteste ukoliko predloži, kako se najavljuje, podizanje starosne granice za odlazak u penziju na 65 godina života.

Talas štrajkova nije zaobišao ni Nemačku, Poljsku, Portugaliju, Ccešku, Litvaniju, Republiku Irsku u kojima, takodje merama štednje pokušavaju da prevazidju ekonomsku krizu, navodi u pregledu štrajkova agencija Rojters.