Pad kineskog izvoza i uvoza

U saopštenju kineske Opšte carinske uprave se navodi da je u novembru ostvaren izvoz od oko 115 milijardi dolara ili 2,2 odsto manje u odnosu na isti mesec lani, što je prvi pad još od juna 2001. godine.

Istovremeno je uvoz smanjen za gotovo 18 odsto na godišnjem nivou, na nešto manje od 75 milijardi dolara, što je najveći pad od kad je 1993. počela da se vodi evidencija.

Ekonomisti su očekivali rast izvoza od 15 odsto i rast uvoza od 12 odsto, u poređenju sa novembrom prošle godine. To dramatično ilustruje kako se naglo usporio rast četvrte po veličini svetske privrede, kao reakcija na svetsku finansijsku krizu.

Tražnja kineskih proizvoda u svetu se smanjuje. Pored toga, kreditna kriza u zemljama uvoznicama je otežala izvoznicima prodaju kineske robe u inostranstvu, kažu ekonomisti.

I pored toga što je uvoz pao značajno više od izvoza, trgovinski suficit Kine je u novembru porastao na rekordnih 40,1 milijardu dolara, premašivši prethodni rekord od 35,2 milijarde dolara iz oktobra, pokazali su podaci Carinske uprave.

Uvoz nafte u Kinu je u novembru pao na najniži nivo od početka godine i manji je za 1,8 procenata u odnosu na isti mesec lane, proizlazi iz podataka koje su objavili carinski organi te zemlje.

Radi se o prvom međumesečnom smanjenju uvoza od jula, kada su rekordni troškovi i neelastične cene goriva u Kini predstavljale kočnicu za rafinerije. Uvoz nafte je smanjen uprkos padu cena te najvažnije energetske sirovine današnjice, kao i ponovnim nastojanjima Kine da stvori značajne strateške rezerve.

Peking podstiče privredni rast

Kineska inflacija pala je na najniži nivo u protekle gotovo dve godine pošto je oslabio pritisak oštrih poskupljenja hrane i goriva, što daje Pekingu više prostora da podstiče privredni rast trošenjem koje neće izazvati rast cena.

Cene u maloprodaji bile su u novembru veće za 2,4 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, saopštila je vlada. U oktobru je inflacija bila 4 procenta na godišnjem nivou, a u februaru 8,7 odsto, najviša u proteklih 12 godina.

Peking je potrošio godinu pokušavajući da zauzda inflaciju, ali je poslednjih meseci bio prinuđen da se okrene poslu guranja posustalog
ekonomskog rasta.

Pad inflacije otvara vladi put za dalje smanjenje kamatnih stopa i ubrizgavanje novca u ekonomiju. Kina je prošlog meseca objavila
stimulativni paket vredan 4.000 milijardi juana (blizu 500 milijardi dolara) koji predvidja veća ulaganja u infrastrukturu, smanjenje poreza i pomoć seljacima i sirotinji.