"Naša jagoda je bolja od stranih": Velike količine preuzimaju Rusi, interesuju se i Poljaci

Već godinama velike količine preuzimaju Rusi, a za crveno blago Pocerine sve više se interesuju i Poljaci.

Kraj sezone odredile su niske cene pristigle jagode konkurentnih zemalja, dok je početak berbe ovog voća u Pocerini bio priča za sebe. Nakupci su se u prvi mah, dok je jagoda tek pristizala, 'otimali' za svaki kilogram, a cenu su određivali sami proizvođači, pa neki nisu hteli da svoju daju za manje od 350 dinara, piše Agroklub.

Kraj ispod Cera čuven je po proizvodnji jagode, a odavde u maju preko granice 'ode' nekoliko hiljada tona jagode. Sorta Kleri ovde najbolje uspeva, a to je ona koju rusko tržište najviše traži.

Zbog pocerske jagode, otkupljivači zaduženi za plasman voća u inostranstvo dolaze sa severa i juga Republike.

"Naša jagoda je bolja od stranih. Posebno ova iz Pocerine. Ono što nudi šabačko tržište je sorta Kleri, u južnim delovima je ima jako malo, a ovde odlično uspeva. Ona je i najtraženija u Rusiji jer je srednje veličine. Generalno, srpska jagoda ima najbolji ukus i miris", kaže Lazar Jovanović iz kruševačke firme za otkup "Kralj voće", koji već četvrtu godinu za redom dolazi u ovaj kraj iz istog razloga.

Za jagode iz Pocerine interesuju se i Poljaci

Od prvog maja, kada je krenuo otkup, iz gotovo svakog pocerskog sela ode nekoliko stotina tona jagode. Već godinama velike količine preuzimaju Rusi, a za crveno blago Pocerine sve više se interesuju i Poljaci.

"Jagoda je jedino voće i broj jedan ovde, jer u celoj Srbiji, prvo stiže kod nas u Pocerini i nema joj ravne", ponosan je Dušan Moskovljević, jedan od najvećih proizvođača jagode u Varni.

Vremenski uslovi išli su na ruku jagodarima. Blage temperature u početku zrenja i kiša koja je zaobišla najvažniji period pristizanja plodova, pogodovali su njenom dobrom kvalitetu, koji se ne pamti u ovom kraju.

"Najbolji kvalitet bio je ove godine, bez sumnje. Ne pamtim bolji kvalitet jagode i čvrstoću. Vremenski uslovi su bili dobri za to", kaže Jovanović i ističe da, kada je izvoz u pitanju, pravila su jasna. "

Jagoda koja ide na strano tržište mora biti čvrsta, to je najvažnije, dobro rashlađena, ne sme biti vlažna, meka i prezrela, da ne bi bilo truleži. Mora da ispunjava sve kriterijume da bi mogla da izdrži put od tri do četiri dana, koliko joj je potrebno da stigne do odredišta. Proizvođači strogo moraju da vode računa o tome. Trgovina svežim voćem je veliki rizik. Ako proizvod nije dobar, izgubi se mnogo novca. Zato proizvođačima uvek preporučujemo da ulažu u svoju jagodu."

Dobar rod, dobra cena - dobra godina

Proizvođači su zadovoljni prinosom, kvalitetom i otkupnom cenom svog proizvoda, ovako dobru sezonu mogu da uporede još samo sa 2017, godinom koja će se, zajedno sa ovom, beležiti crvenom bojom u voćarskom kalendaru.

"Godina kao i 2017. Otprilike cena je negde oko 150, 160 dinara u proseku. Vreme je bilo takvo da ni u jednom momentu nije bila velika ponuda jagode. Taman onoliko koliko može da se otkupi, i samo vreme je išlo na ruku jagodi. Nisu bile velike temperature, tako da je ona mogla da sazri i da naraste da bude kvalitetna. Da su bile visoke temperature, bilo bi je previše, bila bi sitnija, lošija, i jeftinija", objašnjava Moskovljević, koji je ovog maja ubrao 20 tona jagode.

Ipak nisu svi proizvođači prošli podjednako dobro

Zbog bojazni da će aktuelna epidemiološka situacija sprečiti prodaju i izvoz jagode, mnogi proizvođači su odustali od ulaganja u svoje zasade. Ovo je jedan od razloga velike potražnje.

"Neki jagodari nisu mnogo ulagali zbog virusa korona, a ko je od samog starta tretirao kako treba, imao je prinos, i on je prošao vrhunski", kaže ovaj proizvođač.

Konkurencija na inostranom tržištu oborila cenu srpske jagode

Kraj sezone za srpsku jagodu odredile su konkurentne cene ovog voća, koje dolazi iz drugih evropskih zemalja, pre svega Moldavije. Sada inostrani kupci uveliko mogu da biraju izgled, pa i veličinu ploda.

"Pada cena u Rusiji, ovo su poslednje ture. Različiti su razlozi za pad cene, najpre konkurencija, stigla je moldavska jagoda, koja je jeftinija, ali naša je bolja", tvrdi otkupljivač.

Međutim, dok u drugim evropskim zemljama nije bilo jagode, u Pocerini su se nakupci, u nekim momentima i na granici incidenta, doslovno otimali za svaki kilogram ovog voća. Tada je cena jagode išla i do 400 dinara.

Jagoda se na ovom prostoru gaji na hektarima parcela, a nakon ove godine, površine će se sasvim sigurno proširivati. Da je kraljica voća u selima ispod Cera, dokaz je i Jagoda fest, koji se dve godine za redom održava u njenu čast.