Ispaljeno 1.164 raketa, najviše gromova u ovih 6 gradova

To je izjavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, koji je naveo da je najviše udara grada bilo na prostorima Aranđelovca, Topole, Priboja, Užica, Požarevca i Smederevske Palanke i dodao da je država juče, preko Republičkog hidrometeorološkog zavoda, ispalila 1.164 protivgradnih raketa.

Ministar je podvukao da je najviše raketa ispaljeno iz Radarskog centra Bukulja, u okolini Aranđelovca i Topole, čak 255, kao i 167 raketa na prostoru koji pokriva Užice.

"Od 15. aprila država je ispalila ukupno 7.930 raketa. Poređenja radi, svih 10 godina ranije u proseku je ispaljeno od 2.800 do 3.000 raketa, a ove godine skoro 8.000. Takođe, imali smo 38 dana sa mogućim dejstvom grada, a u proseku bude između 10 i 12 dana", ukazao je Nedimović.

Država je ove godine obezbedila više nego dovoljnu količinu protivgradnih raketa, oko 14.000, poručuje ministar, i dodaje da je na lageru ostalo još oko 6.000 raketa.

Međutim, Nedimović je predočio da protivgradne rakete imaju stepen uspešnosti između 50 i 60 odsto, te da ne mogu u potpunosti sačuvati poljoprivredno zemljište od udara grada.

"Iz tog razloga, ove godine prvi put krećemo sa automatskim sistemom protivgradne zaštite. Rapisali smo nabavku za prvi radarski centar, a to će biti Radarski centar Valjevo", najavio je Nedimović.

On je rekao da država daje dve vrste zaštite od vremenskih nepogoda, jedna je fizička - protivgradnim raketama, a druga je finansijska - putem sistema osiguranja i istakao značaj osiguranja poljoprivrednog zemljišta.

"Primera radi, prošle godine, kada su maline bile 150 dinara, osnovno i posebno osiguranje je koštalo osam dinara po kilogramu. To je značilo da vam država vrati 3,2 dinara, a vi platite ostatak koji je oko 4,8 dinara. Mislim da to nije velika cena, s obzirom na štetu koja može da nastane", konstatovao je Nedimović.

On je konstatovao da osiguravajuće kuće u zemlji ne pružaju dovoljnu "paletu usluga" po pitanju osiguranja poljoprivrednog zemljišta, i najavio da će Ministarstvo poljoprivrede razgovarati sa Narodnom bankom Srbije, koje nadgleda osiguravajuća društva, da prošire usluge za poljoprivredno osiguranje.