Hvale Srbiju: Dobar pravac...

Srbija, kako navode, uslove poslovanja čini lakšim, ne samo za velike strane investitore, već i za mala i srednja preduzeća.

"Mala i srednja preduzeća su zaista motori i nosioci privrednog rasta, oni kreiraju nove mogućnosti za zapošljavanje. Posebno za neku vrstu niskokvalifikovane radne snage", kaže Lubek za Magazin biznis.

Dodaje, međutim, da to ne znači da obezvređuje značaj stranih investitora, jer su oni jako važni za razvoj i rast jedne ekonomije, pre svega jer donose novu tehnologiju.

"Automobilska industrija je dobar primer za to. Svi znaju za Fijatovu investiciju, ali se uz tu investiciju razvila i industrija komponentaša, što je takođe značajno. Zatim, strane direktne investicije obezbeđuju obično visokokvalifikovana radna mesta i zapošljavaju inženjere, što je takođe važno", ističe Lubek.

Smatra da je Srbija dobro pozicionirana da privuče takve vrste investicija, pre svega zbog dobrog geografskog položaja, ali i zbog namere da nastavi sa ulaganjima u infrastrukturu, i dodaje da IFC želi da u toj oblasti vidi još više investicija.

Povodom nedavnog sporazuma o koncesiji, kojim je francuski Vansi dobio posao upravljanja Aerodromom "Nikola Tesla", Lubek kaže da je IFC zajedno s tom kompanijom već investirao na drugim projektima u svetu i da bi mu bilo drago da ih podrže i u razvoju beogradskog aerodroma, jer je "Vansi odličan i dobar globalni partner koji zna kako se upravlja aerodromom".

Ističe da mu se sviđa napor koji kabinet premijerke Ane Brnabić ulaže u digitalizaciju i uvođenje e-dozvola, i da IFC nastoji da podrži te napore

"Direktno radimo sa predsednicom vlade i njenim timom, a naš cilj je da pojednostavimo više od 1.250 birokratskih procedura koje biznismeni moraju da prođu, i da ih digitalizujemo", navodi Lubek.

Najveća dodata vrednost, kako ukazuje, dobija se ulaganjem u visoku tehnologiju i informaciono-komunikacioni sektor, i tu već vidi "bum" u Srbiji, ali primećuje da postoje delovi naše zemlje, posebno na jugu, koji nemaju perspektive za privatni sektor da dođe i ulaže novac.

"Treba ih u tome ohrabriti i to je posao države. Mislim da je značajna poseta predsednika Aleksandra Vučića Turskoj. On je tada poručio da su turski investitori dobrodošli, naročito u delove južne Srbije".

Komentarišući izveštaj IFC-a o plaćanju poreza, prema kojem u Srbiji nije bilo napretka u poređenju sa prethodnom godinom, Lubek napominje da napredak postoji u poređenju sa periodom od pre tri godine.

"U poslednjem izveštaju Srbija se nalazi na 82. mestu na listi rangiranih zemalja. Godišnje, privrednici u ovoj zemlji plaćaju 33 različita poreza, a prosečna poreska stopa iznosi 39,7 odsto. Godišnje, privrednici plaćajući poreze provedu 225 sati. U Americi, na primer, broj plaćanja iznosi 10,6, dok privrednici na plaćanje poreza potroše 35 sati".

Letonija, kako dodaje, ima samo sedam različitih poreskih plaćanja, a Estonija samo osam, i bolje su rangirane od SAD, zato što su unapredile tehnologiju plaćanja poreza.

"Iz našeg ugla gledano, važno je da privatni sektor plaća što manje poreza... ali, nije samo važno koliko porezi koštaju, jer možda su neki privrednici spremni i da plate više ako znaju da će od države dobiti kvalitetnu uslugu", poručuje Lubek, uz ocenu da su parafiskalni nameti važniji problem koji bi u narednom periodu trebalo rešiti.

"Srbija je i dalje zemlja u tranziciji i dosta je propatila u prošlosti zbog regionalnih konflikata. Kvalitet života u velikoj meri zavisi od države, a vaša država je i dalje preglomazna. I ima veliko učešće u ekonomiji, preko javnih preduzeća. Mnoge državne firme još ne posluju po tržišnim principima...Čikaška škola ekonomije kaže - zatvorite sve firme koje ne posluju na ekonomskim osnovama. Ali, to nije lako učiniti, u tim kompanijama rade neki ljudi, ne možete ih tek tako ostaviti bez posla. Nije lako ođednom primeniti šok terapiju...Jer, neki ljudi nemaju druge opcije", zaključio je Lubek.