10% stanovništa Malte su naši nelegalni radnici

Dokument bi trebalo da reguliše prava naših ljudi na sličan način kako je to regulisano protokolom koji je ministar za rad Zoran Ðorđević potpisao sa resornim kolegom iz Slovačke Janom Rihterom, u novembru prošle godine.

O značaju dokumenta potpisanog u Bratislavi govori i to što je on na neki način bio "prethodnica" zakona o zapošljavanju stranaca u Slovačkoj, koji stupa na snagu 1. maja ove godine, i omogućava ista prava srpskim i slovačkim radnicima. Sanja Gavranović iz Sektora za zapošljavanje Ministarstva za rad, kaže da se veliki broj naših građana koji rade na Malti interesuje za regulisanje svojih prava.

Zvanični podaci Malte iz 2016. godine kažu, da je u toj zemlji radilo 1.380 građana Srbije, međutim, nezvanične procene govore da između 35 i 40 hiljada građana Srbije, BiH i Crne Gore, rade u toj zemlji nelegalno, što čini oko 10 procenata stanovništva Malte.

"U narednom periodu mi ćemo zaključivati sporazume i protokole da bi se obezbedila zaštita naših građana", kaže Gavranović i napominje da je u toku rad na protokolu sa Ruskom Federacijom, a da već postoje sporazumi o privremenom zapošljavanju sa Belorusijom, BiH, Slovačkom dok je sa Mađarskom zaključen memorandum o razumevanju.

Podaci pokazuju, da se za godinu dana broj radnika koji odlaze preko agencija iz Srbije da legalno rade u inostranstvo - udvostručio. Prošle godine, preko tih agencija, van zemlje je otišlo da radi oko 7.000 građana, dok je godinu dana ranije ta cifra bila 3.500. Iako svake godine značajan broj građana Srbije odlazi na rad u Hrvatsku i Nemačku, sa ove dve zemlje, za sada, ne postoji sporazum o privremenom zapošljavanju.

Preko Nacionalne službe za zapošljavanje, posao u Nemačkoj, Sloveniji i Hrvatskoj, prošle godine je našlo 279 građana, i to pre svih, medicinari, kuvari, konobari, animatori u turizmu... Kako su mart i april, period godine kada sezonci kreću na rad u inostranstvo, iz Ministarstva za rad apeluju da se posao traži samo preko 106 legalnih agencija za zapošljavanje, čiji spisak se nalazi na sajtu ministarstva.

"Već od marta i aprila veliki broj naših radnika odlazi na rad u inostranstvo. Apelujemo da naši građani samoinicijativno ne odlaze, već da provere da li agencija ima dozvolu za rad", poručuju iz ministartva. Dodaju da nema razloga da neko ide preko lažnih agencija na rad u inostranstvo, kada je to moguće preko registrovanih, koje obezbeđuju svu neophodnu dokumentaciju pre polaska "na pečalbu".

Na Hrvatskom primorju najviše se traže kuvari, konobari i vozači, dok u Nemačku odlazi uglavnom medicinsko osoblje, a u Rusiju putuju građevinci. U ministartvu kažu da će bti rigorozni prema agencijama koje ne poštuju zakon i navode da su u proteklih pola godine oduzeli četiri dozvole za rad agencijama za zapošljavanje koje su uglavnom vodile radnike u Slovačku.