"Banke će i dalje naplaćivati obradu kredita, sud pogrešio"

Tako je odgovorio na pitanje Insajdera Veroljub Dugalić, predsednik Udruženja banaka Srbije.

Banke, prema njegovim rečima, nemaju razloga da odustanu od toga jer ih štiti zakon. Dugalić tvrdi da Apelacioni sud nije bio u pravu kada se pozvao na zakon o obligacionim odnosima jer taj zakon bankama ne zabranjuje naplatu troškova kredita.

Na pitanje, ukoliko je tačno sve što tvrdi, kako je moguće da je presuda pravosnažna, Dugalić je rekao da Srbija ima problem sa vladavinom prava i pravosuđem, a ne sa bankarskim sistemom.

Kako je B92.net prvi objavio, Apelacioni sud u Beogradu doneo je prvu pravosnažnu presudu po kojoj banka nema pravo da naplaćuje trošak obrade kredita, odnosno proviziju za obradu kredita.

Već u sledećem članu tog Zakona, članu 1066, kako je naveo, to se dopušta i sve se prepušta ugovoru o kreditu, i drugim izvedenim zakonima, kao što su Zakon o bankama i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

"To su zakoni po kojima banke rade. Osim toga, ugovorom koji klijent potpisuje sa bankom eksplicitno je navedeno koju vrstu troškova ima i šta sve plaća - kamatu kao osnovni trošak i naknade kao što je obrada kreditnog zahteva", izjavio je Dugalić.

Dodao je da praksa naplate troška obrade kredita u našoj zemlji ne odudara od prakse zemalja u okruženju i u zemljama Evropske unije.

Kada je reč o zemljama iz okruženja, u Hrvatskoj se, kako je rekao, naplaćuje naknada u visini od 1,0 odsto od vrednosti kredita i eventualno plus fiksni iznos od 325 evra zavisno od vrednosti kredita, u Makedoniji od 1,0 do 1,25 procenata na vrednost kredita, u Albaniji od 1,0 do 1,5 procenata plus 200 do 800 evra zavisno od vrednosti kredita, u Crnoj Gori od 1,0 do 1,5 procenta, a u Srbiji od 0,5 do 1,0 odsto.

Dugalić je takođe rekao da je netačna informacija da je Narodna banka Srbije navodno zabranila bankama da naplaćuju naknade.

"NBS nije osporila bankama pravo da naplaćuju taj trošak", naveo je Dugalić, dodajući da se NBS obratila bankama 5. jula prošle godine dopisom povodom naplate troškova u vezi sa realizacijom kredita, sa predlogom da se standardizuje način plaćanja tih troškova, a ne sa bilo kakvim zahtevom.